Iskreni pobornik narodne diplomatije 📚🤝🕊️🥰

Dragi čitaoci Red Portala, u susret velikom jubileju i proslavi osamdeset godina od oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, prenosimo vam u celosti pismo Davida Štokingera velikog prijatelja Srba i njegovu vezu sa našim narodom, priče njegovog dede veterana rata, kao i njegov humanitarni rad na Kosovu i Metohiji 🥰:

Nekoliko godina već pomažem srpsku enklavu Goraždevac na Kosovu. Pored toga aktivno izveštavamo stvarnim životnim situacijama ljudi sa KiM u austrijskim publikacijama, pomažem srpskoj školi (đačkoj folklornoj grupi) i finansijski pomažem u nabavci medicinske opreme (aparati za merenje krvnog pritiska). Srbi sa Kosova i Metohije mogu i ubuduće da računaju na moju pomoć i na moju solidarnost. Pored toga, posle poplava 2014. godine organizovao sam moderan bolnički krevet za Veliku Kamenicu, a 2018. godine sam iskoristio svoje kontakte u Austriji da bi grad Beč Opštini Žagubica donirao vatrogasno vozilo.

Foto: David Stockinger/David Stockinger

Takođe u Austriji smo se i javno izjasnili protiv ustaških događaja u Blajburgu, jer ne tolerišemo revizionističke aktivnosti. Uspeli smo da zaustavimo dalja okupljanja posle mnogo godina napora.

Foto: David Stockinger/David Stockinger

Kao austrijski antifašista, želeo bih da se simbolično zahvalim mnogim hrabrim srpskim i jugoslovenskim borcima za slobodu koji su ne samo oslobodili svoju zemlju nego su dali i značajan doprinos oslobađanju Evrope od Hitlerove tiranije.
Zbog toga, učestvovaću u komemoraciji koja će se održati 20. oktobra povodom 80 godina oslobođenja Beograda od fašističke okupacije.
Njihova borba za mene nosi i ličnu vrednost. Moj voljeni deda Johan, koji je još živ, zdrav i koji će u januaru imati 98 godina, služio je u Jugoslaviji kao veoma mlad vojnik u nemačkom Vermahtu. Imao je samo 17 godina kada su ga nemački fašisti 1944. pozvali u vojnu službu. Njegova brdska pešadijska jedinica borila se u odstupnici između Ilirske Bistrice i Karlovca, a partizani su ga uhvatili početkom maja 1945. godine. Proveo je više od 3 godine kao ratni zarobljenik u Jugoslaviji, prvo u Puli, zatim u Skoplju i na kraju u Beogradu. Radio je u rekonstrukciji i u poljoprivredi. Naučio je i deo srpskog jezika. Uvek kaže “nikada više rat, dosta je bilo!”. Takodje uvek isticao da su ga Jugosloveni korektno tretirali.

Foto: David Stockinger/David Stockinger

Foto: David Stockinger/David Stockinger

Želeo bih da vam se zahvalim na tome, da je možda bilo drugačije, ja ne bih bio ovde sa vama.

Foto: David Stockinger/David Stockinger

Upravo zato sam decenijama imao poseban lični i političko-društveni odnos prema srpskom narodu. Imam mnogo prijatelja u zemljama bivše Jugoslavije, ali najviše u Srbiji. Kada je NATO napao Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999, kršeći međunarodno pravo, mi smo kao mladi socijalisti i kao austrijski mirovni pokret učestvovali u velikim demonstracijama srpsko-crnogorske dijaspore u Beču. Do danas nastavljamo da obeležavamo 24. mart. Nikada ne mogu zaboraviti ovaj zločin.
Konferencije poput Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, kojima sam prisustvovao više puta, dobra su prilika da se ozbiljno pozabavim ovim događajima.
Korak po korak sam naučio i srpski jezik, iako ponekad pogrešim, veoma sam srećan što sa prijateljima mogu tečno da komuniciram na njihovom jeziku. Srbija i Beograd su mi postali drugi dom. To sada mogu da kažem jer se posve više i ne osećam kao stranac i počinjem da razumem kulturu ove zemlje.
Dobro sam usidren u srpskoj dijaspori u Austriji i podržavam ih u njihovim specifičnim brigama u novoj domovini.
Opšte posmatrano, više puta sam istupao protiv jednostranih ili antisrpskih stavova u medijima i politici. Istina nije ni crna ni bela. Nažalost, u današnjem svetu, posebno u zapadnim medijima, dominiraju jednostrani narativi. Celog života sam se zalagao protiv dvostrukih standarda, protiv licemerja i za principe međunarodnog prava. Principi, koji moraju da važe i u slučaju Srbije.
Nisam diplomata, već aktivista za mir, neutralnost i međunarodno razumevanje. Međutim, postoji i takva stvar kao što je „narodna diplomatija“. Ona gradi mostove između naroda na „nižim nivoima“. U tom smislu vidim svoj rad.
Želja mi je da Austrijanci i Srbi nikada više ne pucaju jedni na druge, već da ravnopravno grade zajedničku, mirnu i suverenu budućnost kao dobre komšije.

Autor: Redportal.rs