Razumevanje nasleđivanja krvnih grupa važno je ne samo iz genetike, već i za medicinske procedure 🔍

Krvna grupa je genetski determinisana karakteristika koja je nasleđena od naših roditelja. Svaka osoba ima jednu od četiri glavne krvne grupe: A, B, AB ili 0. Međutim, krvna grupa nije nešto što se samo dobije slučajno, već je rezultat kombinacije gena koje roditelji prenose na svoje potomstvo. Da bismo razumeli kako se krvne grupe nasleđuju, važno je poznavati osnovne principe genetike koji se odnose na ovu osobinu, piše Telegraf.rs.

Krvne grupe se određuju prisustvom ili odsustvom specifičnih antigena na površini crvenih krvnih zrnaca. Ovi antigenski proteini nazivaju se A i B, dok 0 krvna grupa znači da ni A ni B antigeni nisu prisutni. Genetika nasleđivanja krvnih grupa se oslanja na dva osnovna alela - A i B alel, kao i 0 alel, koji mogu biti dominantni ili recesivni, u zavisnosti od njihove kombinacije.🩸

A alel je dominantan u odnosu na 0 alel.

B alel je dominantan u odnosu na 0 alel.

0 alel je recesivan, što znači da mora biti prisutan u oba roditelja da bi se kod potomka razvila krvna grupa.

Svaka osoba dobija dva alela, jedan od majke i jedan od oca. Ova kombinacija određuje krvnu grupu.

Kombinacija Genotipova: Ako oba roditelja imaju krvnu grupu A (genotip AA ili AO), njihovo dete može imati krvnu grupu A ili 0, u zavisnosti od toga koji alel nasleđuje od svakog roditelja.

Razumevanje nasleđivanja krvnih grupa važno je ne samo iz genetike, već i za medicinske procedure. Na primer, krvne grupe igraju ključnu ulogu u određivanju kompatibilnosti krvi za transfuzije, kao i u postavljanju dijagnoza za određene bolesti.

Autor: ona.telegraf.rs