Sećanja su temelj našeg identiteta, ali nisu uvek tačna. Mozak nije savršen zapisivač događaja, već rekonstruiše prošlost na osnovu dostupnih informacija. Lažna sećanja mogu nastati zbog sugestije, izloženosti netačnim informacijama ili jednostavnog preklapanja različitih iskustava.
Jedan od glavnih razloga za nastanak lažnih sećanja je dezinformacioni efekat – kada novi podaci iz okoline iskrivljuju naše originalne uspomene. Na primer, ako vam neko kaže da ste u detinjstvu izgubili omiljenu igračku u parku, mozak može vremenom prihvatiti tu priču kao stvarno sećanje, iako se to nikada nije dogodilo.
Eksperimenti pokazuju da čak i jednostavna promena reči u pitanju može uticati na pamćenje. Ljudi su skloniji da prijave razbijen prozor ako im se postavi pitanje: Koliko je brzo auto udario? umesto Koliko je brzo dodirnuo?
Lažna sećanja su dokaz da je pamćenje fleksibilno i podložno promenama. To može biti korisno, ali i opasno, naročito u sudskim postupcima gde su svedoci često sigurni u nešto što se nije dogodilo.
Ovo svi jedu, a otkriveno je da UNIŠTAVA mozak 🤔👇
Ova vrsta ČOKOLADE ima pozitivan uticaj na ZDRAVLJE 🍫
Autor: Balša Stupar
