Stres je prirodna reakcija organizma, ali kada traje nedeljama ili mesecima, postaje ozbiljna pretnja zdravlju. Telo tada neprestano luči kortizol i adrenalin, hormone koji ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak i povećavaju potrebu za energijom. Ako ovakvo stanje potraje, srce počinje da radi preko svojih granica.
Dugotrajna napetost dovodi do zapaljenskih procesa u krvnim sudovima, što povećava rizik od ateroskleroze. Stres utiče i na poremećaje ritma. Palpitacije, preskakanje srca i ubrzan puls česti su simptomi koje ljudi često zanemaruju. Kod osoba sa postojećim srčanim problemima, hroničan stres može podstaći anginu, pa čak i infarkt.
Umor, nesanica, osećaj gušenja, znojenje, bol u grudima, napet vrat i ramena, sve to mogu biti posledice stresa. Ako se javljaju svakodnevno, vreme je da se reaguje. Srce daje signale mnogo pre nego što dođe do ozbiljnog problema.
Tehnike disanja, šetnje, smanjenje kofeina, kvalitetan san i razgovor sa stručnjakom mogu znatno smanjiti nivo stresa. Kratke pauze tokom dana pomažu da se telo resetuje. Stres možda ne možemo izbeći, ali možemo naučiti da ga kontrolišemo i tako sačuvamo svoje srce.
Šta je KORTIZOL i zašto je VAŽNO njegovo praćenje? 👨⚕️
PSIHOLOGIJA: Mentalno najjači ljudi imaju ove osobine 🧠💪
Protiv STRESA pomaže OVIH 5 UMIRUJUĆIH NAPITAKA 🧉✨
Autor: Balša Stupar
