Doktor upozorava na ovo stanje

Zanoktice su jedan od najneugodnijih kozmetičkih problema i ne možete kriviti one koji ih često čupaju. Oni komadići pocepane kože, koji se pojavljuju pored nokta, često se zakače za odeću i nakit i mogu da izgledaju jako neuredno, piše Dejli mejl.

Ali stručnjaci za kožu upozoravaju da stalna želja za grickanjem kože oko noktiju može biti znak stanja zvanog dermatilomanija, malo poznatog tipa opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

U video snimku objavljenom na TikTok-u, pedijatar iz Los Anđelesa dr Dana Brems pokazala je svojim pratiocima kako to stanje izgleda koristeći video snimak osobe koja bere zanoktice, prenosi Kurir.

Lekari mogu da dijagnostikuju dermatilomaniju kada neko gricka zanoktice čak do tačke oštećenja ili rana.

- Tačan uzrok nije u potpunosti shvaćen, ali stres i anksioznost mogu pogoršati simptome - primetio je dr Brems.

Foto: Unsplash.com/Chelson Tamares

Dve vrste dermatolimanije

Smatra se da dermatilomanija pogađa do pet odsto američke populacije u nekom trenutku njihovog života, oko 16 miliona ljudi, procenila je Klivlendska klinika.

Iako se smatra oblikom opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD), postoje ključne razlike. Na primer, problem sa kožom ne dolazi uvek sa opsesivnim mislima, a ljudi sa OKP obično ne povređuju sebe namerno.

Ključni element dermatolomanije je nemilosrdno grickanje, do te mere da to počinje da ometa svakodnevni život bilo zbog povrede ili stresa.

Klinika Klivlend je otkrila da postoje dve vrste grickanja kože kod dermatolomanije.

Foto: Unsplash.com

Dermatilomanija uglavnom pogađa žene

Automatski, koji se često dešava a da čovek o tome ne razmišlja, ili fokusiran, koji se manifestuje kada čovek posveti vreme toj navici. Fokusirano grickanje je najviše povezano sa povredama.

To utiče na rad, društveni život i druge svakodnevne aktivnosti osobe, a može dobiti i potencijalno ozbiljne infekcije, upozorila je Međunarodna fondacija za OCD.

Stanje najviše pogađa žene i one koji pate od anksioznosti, pokazuju studije, a može biti izazvano velikim životnim traumama.

Na sreću, istraživanja pokazuju da tretman može biti efikasan u suzbijanju te navike. To uključuje specifične vrste kognitivne bihejvioralne terapije i SSRI antidepresive, koji se takođe koriste za lečenje anksioznih poremećaja.

Autor: kurir.rs