Duži boravak u školi ne samo da omogućava bolje obrazovanje, već takođe znači da ćete verovatnije živeti duže zbog manjeg habanja ćelija. Barem tako sugeriše nova analiza podataka sa uzorkom od 3.101 osobe kroz čak tri generacije, piše Science alert.
Uopšteno govoreći, više godina obrazovanja znači duži život, ali naučnici još uvek pokušavaju da otkriju zašto. Zbog toga su stručnjaci iz SAD, Norveške i Velike Britanije želeli da bliže sagledaju odnos obrazovanja i zdravlja.
Iako je opšte prihvaćeno da, kao opšte pravilo, bolje kvalifikacije znače bolje poslove i više novca – što zauzvrat znači bolji pristup zdravstvenoj zaštiti i mogućnosti da živimo zdraviji život – ovo novo istraživanje sugeriše da su na ćelijskom nivou naša tela verovatno starenje sporije ako provodimo više vremena u školi.
– Odavno znamo da ljudi sa višim stepenom obrazovanja obično duže žive. Ali postoji niz izazova u otkrivanju kako se to dešava i, što je kritično, da li će intervencije za promovisanje obrazovnih postignuća doprineti zdravoj dugovečnosti - rekao je epidemiolog Danijel Belski sa Univerziteta Kolumbija za Science Alert.
Dodatne dve godine školovanja u proseku su za dva do tri odsto usporile starenje, pokazala je analiza. Podaci su preuzeti iz Framingemske studije srca, istraživačkog projekta koji je pratio podatke prikupljene od 1948. do danas, a odnosio se na veću grupu ljudi, njihovu decu i unuke.
Istraživači su koristili algoritam Epigenetičkog sata za podatke, dizajniran da izmeri biološko starost koristeći markere u DNK. Kada naučnici govore o bržem biološkom starenju, ne radi se o tome da nam rođendani dolaze ranije – već da naše ćelije ranije pokazuju oštećenja.
Kroz unakrsne reference između braće i sestara i između dece i njihovih roditelja, istraživači su uspeli da donekle izoluju efekte obrazovanja. Ovo je prvi put da su obrazovanje i biološko starenje povezani na ovaj način.
- Ključna zabuna u takvim studijama je da ljudi sa različitim nivoima obrazovanja obično dolaze iz porodica sa različitim nivoima obrazovanja i drugim resursima - rekla je epidemiolog Glorija Graf sa Univerziteta Kolumbija.
Da bi se te nedoumice umanjile, pozivali su se na „obrazovnu mobilnost“, odnosno koliko je neko obrazovanje postigao u odnosu na roditelje, braću i sestre. Ova metoda je pomogla da se objasne razlike unutar porodica kako bi se preciznije utvrdilo kako obrazovanje utiče na starenje i dugovečnost.
- Otkrili smo da je bolje obrazovanje povezano sa sporijim tempom starenja i smanjenim rizikom od smrti - rekao je Graf.
Pitanje zašto se to tačno dešava nije obrađeno u studiji. Svakako je moguće da su razlozi isti kao i oni koji povezuju visoko obrazovanje sa dužim životom – mogućnost da se priušti bolja zdravstvena zaštita i pristup zdravijem načinu života.
Deo razloga za studiju je bio da se ispitaju prednosti promovisanja daljeg obrazovanja i da se istraže načini merenja njegovog uspeha u održavanju boljeg zdravlja – u čemu ovi biološki markeri starenja sada mogu pomoći.
Brojni drugi faktori, uključujući siromaštvo u detinjstvu, takođe će verovatno uticati na smrtnost.
- Na kraju, potrebni su eksperimentalni dokazi za potvrdu naših saznanja - zaključuje Belski.
Mask o ulasku Ukrajine u NATO: NUKLEARNA APOKALIPSA ☝
Autor: redportal.rs
