Ako ste se bar jednom prošetali šumom, znate koliko je lepo i prijatno iskustvo na svakom koraku. Zbog toga neki ljudi biraju da žive u šumi ili blizu njih, a drugi putuju stotinama kilometara da bi proveli nekoliko dana u kući za odmor okruženoj borovima i jelama. Evo kako može pomoći vama i vašoj deci da postignete jači imunitet.
Poznato je da psiholozi, lekari, pedijatri i svi stručnjaci preporučuju deci da što više vremena provode napolju, što je i 164 godine star švedski metod za vaspitanje srećne i izdržljive dece.
Japanci odavno imaju pojam koji opisuje kako vreme koje provedete u šumi utiče na vaše zdravlje, a to je potvrdila i finska studija. Naučnici u Japanu su otkrili da je tradicija koja se zove Šinri-joku ili „šumsko kupanje” i dalje prisutna, a razlozi su biohemijske prirode.
Istraživači su otkrili da boravak u šumi poboljšava prirodni imunitet, što je važno za prevenciju širokog spektra bolesti. Kada su naučnici testirali ljude pre i posle dvočasovne šetnje šumom, otkrili su da sve osim jedne osobe imaju niži krvni pritisak, smirenije i jasnije razmišljaju.
Šumsko drveće i biljke oslobađaju "antimikrobna isparljiva organska jedinjenja biljnog porekla, nazvana fitoncidi, da ubiju gljive i bakterije". Gljive i bakterije mogu biti problem za naš imuni sistem, a ispostavilo se da ih ni drveće ne voli.
Šumsko drveće je često staro stotinama, ako ne i hiljadama godina. Drveće i druge biljke imaju usavršenu zaštitu, odnosno jedinjenja koja mogu da ubiju gljivice i bakterije. Kada hodate šumom, vaš dah se kombinuje sa ovim komponentama. Efekat traje oko 2 meseca.
Recimo, kada šetamo šumom, kupamo se u njenom prirodnom imunitetu. Uranjamo u "fitokemijski" imuni sistem šume, izveštava Moj pedijatar.
Šume sadrže veću raznolikost mikroba u svom tlu od drugih sredina, a kontakt sa prijateljskim bakterijama pokazao se korisnim u poboljšanju imuniteta dece.
Finska studija je pokazala da igranje u travnati i šumskom grmlju, kao što je grmovi borovnice zasađene u jaslicama četiri vrtića, jača imuni sistem dece od tri do pet godina u roku od 28 dana.
Tokom cele godine, ponedeljkom, utorkom i sredom ujutru, grupa od 21 deteta uzrasta od tri do pet godina šetala je šumom do 40 minuta. Proveli su sedam sati na otvorenom, ručali na otvorenom i spavali u šatoru, pre nego što su se sredinom popodneva vratili u vrtić.
Istraživači su otkrili da se mikrobna raznolikost povećala na koži i u crevima dece koja su se redovno igrala napolju među šumskim lišćem, što ukazuje na zdraviji imuni sistem. Imali su i veći broj T ćelija, koje igraju važnu ulogu u našem imunološkom odgovoru, a povećan je i procenat antiinflamatornih molekula u krvnoj plazmi.
Prema rečima Akija Sinkonena, istraživača sa Instituta za prirodne resurse Finske, koji je vodio studiju, rezultati podržavaju pretpostavku da kontakt sa prirodom sprečava poremećaje u imunološkom sistemu, kao što su autoimune bolesti i alergije.
Brojna istraživanja su pokazala da boravak u prirodnom okruženju, posebno u šumi, ima mnoge zdravstvene i psihološke koristi za decu, kao što su smanjenje gojaznosti, poboljšanje mentalnog stanja, povećana otpornost i brži kognitivni razvoj.
Značajan aspekt kognitivnog razvoja kod dece koja su učestvovala u studiju na otvorenom jeste osećaj odgovornosti prema lokalnim prostorima.
- Ova deca će mnogo lakše razumeti zašto je važno reciklirati i sakupljati smeće - rekla je Anina Kusisto, profesorka ranog vaspitanja i obrazovanja na Univerzitetu u Helsinkiju.
Đoković danas na terenu! 💪🏻🎾
Autor: redportal.rs
