Da li vam je ikada palo na pamet šta bi moglo biti najstarije parče teksta ikada otkriveno do sada? Bespotrebno je reći da je poprilično staro štivo jer ljudi komuniciraju međusobno milenijumima i stari tekstovi koje imamo nisu samo zapisani na onaj način na koji bi ih mi prepoznali danas.
Pismenost je bila dug proces.
EVOLUCIJA PISANOG JEZIKA
Najstariju formu vizuelne komunikacije možemo da vidimo na slikama u pećinama širom sveta. Takozvano pećinko slikarstvo je forma umetnosti koju su ljudska bića koristila da zapišu svoja iskustva određenih događaja. Međutim, ona ne formiraju specifičnu lingvističku poruku te se stoga smatraju delom piktoralne, odnosno slikovne tradicije.
Sa druge strane, ako su određene slike stalno predstavljale specifične stvari ili imala stalno nepromenjeno značenje, u tom kontekstu oni se smatraju za piktograme. Stoga, krug sa linijama koje izlaze direktno iz njega može predstavljati Sunce, linija sa dve crte na jednoj i krugom na drugoj strani može biti osoba, dok krivudava linija može prestavljati grom. Sve su to prihvatljivi simboli dokle god među određenom grupom ljudi (ili šire) oni imaju isto značenje - tada se oni mogu koristiti i za komunikaciju. Potpuno isto kao što danas ukrštena viljuška i nož univerzalno označava restoran ili mesto gde se može jesti, ili kao što uprošćena predstava aviona označava aerodrom.
Ovakve predstave su u vezi sa stvarima koje nalazimo u svetu oko nas, ali pored toga one mogu imati i dodatna značanje osim onih direktnih. Na primer, predstava Sunca iako direktno obeležava planetarno telo vidljivo na nebu, takođe može i da označava vrućinu, toplotu, svetlost, dan - tada ono iz čisto piktoralne predstave prelazi u ideogram. Ideogrami služe da prenesu predstave iz prirode koje nisu stalne u svetu oko nas. I piktogrami i ideogrami su oslobođeni ograničenja jezika u smislu da njima jasno definisan kontekst nije potreban kao ni istovetna vokalizacija - Sunce je Sunce ma da li vi pričali Francuski, Japanski ili Srpski i svi znamo za koncept toplote, svetlosti, dana/noći itd.
Za mnoge prastare jezike smatra se da su započeli kao jednostavne piktogramske ili ideogramske predstave koje su ostale u upotrebi vekovima. I egipatski hijerorglifi i kinesko pismo su evolucija piktograma koji su i dalje predstavljeni samo što su evoluirali u apsratktna značenja.
Onog trena kada jedan simbol postane dovoljno odvojen od svog fizičkog značenja, on tada on postaje reč u jeziku. Onog trena kada simboli počnu da predstavljaju specifične reči u okviru jezika tada postaju logogrami.
Logogrami predstavljaju temelje mnogih najranijih sistema pisanja na Bliskom istoku, Kini i u centralnoj Americi.
PRVO PISMO
Najranija forma teksta, te i pismenosti, zapisana je na krečnjačkoj pločici poznatoj po imenom Kiš tablica - koja je stara oko 5.500 godina. Tablica je otkrivena na lokalitetu starog sumerskog grada Kiš koji se nalazi u današnjem Iraku. Tekst je čisto piktografski i predstavlja središnju tačku u razvoju od protoforme pisma, ka onome što danas nazivamo klinastim pismom.
Ova forma pisanja je gotovo sigurno starija od hijeroglifa za nekoliko stotina godina i predstavlja do sada najstariju otkrivenu formu pisma i pismenosti.
Klinasto pismo je bilo najrasprostranjenija forma pisma u ranim periodima ljudske istorije na Bliskom istoku i bila je u upotrebi kod mnogih različitih civilizacija i kultura - kod Asiraca, Akađana, Sumera i Vavilona - gde je svaki imao svoj poseban jezik.
Ovim pismo se koristilo tako što bi se šiljatim stilusom utiskivali u vlažnu glinu klinasti oblici na različite načine, koji kada se kombinuju predstavljaju glasove govornog jezika u kom su korišćeni.
Sistem klinastog pisma je bio u aktivnoj upotrebi preko 3.000 godina i proizveo je na stotine hiljada glinenih tablica sa zapisima kao i različitih predmeta sa uklesanim tekstovima. Iako dugo i naširoko rasprostranjen, tek je u 19. veku ponovo dešifrovan te su načnici više decenija kasnije uspeli da dešifruju mnoge antičke tekstove koji su do tog trenutka bili potpuna zagonetka za nas.
Autor: redportal.rs