Krstovdan, praznik časnog krsta, pravoslavni vernici proslavljaju dva puta godišnje – zimski 18. januara i jesenji 27. septembra. Ovaj značajan dan posvećen je slavi i poštovanju časnog krsta, a jedan od najvažnijih običaja jeste post, koji simbolizuje čišćenje tela i duše. ❤️
Post na Krstovdan obuhvata dve dimenzije – duhovnu i telesnu. Duhovni post, koji ima primat, odnosi se na uzdržavanje od loših misli i dela, negovanje ljubavi, mira i strpljenja, dok telesni post podrazumeva izbegavanje hrane životinjskog porekla. Vernici uglavnom poste "na vodi". 🧐
U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se na Krstovdan jedu grožđe i hleb. Grožđe, kao simbol plodnosti, slatke pobede i obilja, prema verovanju donosi sreću i blagostanje onima koji ga tog dana konzumiraju. Takođe, običaj nalaže da se na ovaj dan vrate svi dugovi kako bi nova godina započela čista i bez opterećenja.
Na zimski Krstovdan, osveštava se vodica, dok se na jesenji u dom unosi osveštan bosiljak. Veruje se da ova sveta biljka donosi mir i štiti dom od negativne energije. Pored posta i tradicionalnih običaja, Krstovdan je vreme molitve i duhovne obnove. Izbegavaju se teški fizički poslovi kako bi ljudi mogli da se posvete molitvi i unutrašnjem miru. 😊
Ovaj praznik je uvod u tri velika verska dana – Bogojavljenje, koje se slavi 19. januara, i Svetog Jovana Krstitelja, obeleženog 20. januara. Svaki od ovih dana nosi poseban duhovni značaj, povezan sa krštenjem Isusa Hrista i verom u snagu božanske milosti.
Krstovdan podseća vernike na važnost duhovnog i telesnog pročišćenja, ljubavi i zahvalnosti, kao i na značaj čuvanja tradicije i običaja, prenosi Informer.
Platio taksi skoro 1.000 evra 🤔🤯🤑
Danas se proslavlja SABOR SVETIH SEDAMDESET APOSTOLA ☦️
Autor: Redportal.rs
