Izložba će biti otvorena do 30. aprila radnim danima od 10.00 do 20.00, subotom od 10.00 do 16.00 časova. ☝
Izložba Ivane I. Kostić pod nazivom U IŠČEKIVANJU MESECA biće otvorena u utorak, 15. aprila, u 19.00 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine.
Povodom izložbe oglasili su se profesor Nikola Šuica i kustoškijna Tijana Duka.
Mesec je u stvaralačkim svetovima oštar izazov. Takav podsticaj istovremeno je i povest o ličnostima noćnog, lunarnog impulsa u evropskim umetnostima, onima koji su nevidljivu vezanost za talase jedinog Zemljinog satelita unele u sopstvenu pokretačku volju. Posebno kada se četvrta faza hladne zaustavljenosti fascinantnog punog kruga namesti kao neizbežan,
neretko uznemirujući fenomen. Imenovanja Zemljinog satelita u mnogim jezicima i običajima dospevaju iz sanskritske reči "Mas" otvarajući milenijumski opčinjavajući potencijal.
Nepromenljiv za čula i frekvenciju svih živih stvorenja, Mesec ima doslovno nadistorijsko svojstvo. Pleni njegov odblesak na eksterijerske ambijente vegetacijskih mesta i prizora. Nosilac zemaljskih ritmova, on otvara istoriju ideja u vidu simbola plodnosti, pa se svetkovina žene u staroj Kini, kao i u semitskim kultnim običajima, utiskuje u vidu vladavine Mesečeve boginje. Pasivni plodni princip mitskih žena, Izis, Ištar, Artemide ili Dijane i Hekate, ogrnut velom intuicije i magije, krasi veštičarenje i žensku nepostojanost.
Zbivanja na sve rastresenijoj i ugroženoj planeti približavaju se formi nevidljivog strujanja. Likovna dela Ivane Kostić, za razliku od njenih uljanih slika, tek su uslovno crteži. Bez obzira na kontrastnu skalu ugljena na papiru i akcente crvenih zračenja, prenesena je, po svoj prilici u zamahu i vraćanjima, zamišljana fiksirana situacija. Grafološkim tragovima ona prerasta u likovno markantnu definiciju likovne izražajnosti. Vrtložna snaga tog procesa izrade prepuštena je tragovima nebrojenih poteza i uvedenih prelazaka svetlosti; ona poseduje molekularnu pažnju unošenja, čime je pružanje više takvih kompozicija, nastajalih kroz sezone u skoro dve godine, naslovljeno "U iščekivanju Meseca". Rezultat se otima pouzdanosti naučnog dokazivanja realnog osmatranja. Naglašava umetničku temu predstave zemaljske zarobljenosti i treperave snage intuitivnih prepoznavanja.
Ma koliko u njenim delima možemo da razpoznamo da su gustina čestara, grananje stabla i grmlje, kao i šumarci, deo opšte kontinentalne ugroženosti, ta sila vegetacije prerasta u merilo za prenos čežnje za oslobađanjem. Zatamnjenost, po naravi ugljena što dospeva iz dubine zemlje, ti pregršti izdanaka nisu naturalistički fotografski recept predstavljanja — premda su realnim mestima nalik. Sabijenost poteza daruje nam dramatizaciju svetlosti kroz registre rasta, borbe za mesto i tragove ukroćenog sunca i u najtamnijim botaničkim gustinama, terenima pod promenama klime i erozijama potisnutog ili razgrađenog korenja.
Merena antropomorfijom odnosa ka prosečnoj veličini uspravljenog ljudskog tela, dela se pokazuju u zapletu tematizacije, jer Ivana Kostić istrajno uvodi uticajni činilac plime i oseke, gde se, na srednjoj udaljenosti Meseca od 384 hiljade kilometara, na površini papira pruža drevna igra sa uticajem u sve četiri svetlosno-elektromagnetne faze. Poznato je da se i u predstavama likovne umetnosti, i sa zvonkošću muzičkih tema, opisa u rečima i stihovima, ali i pamćenjima, Mesec shvata kao noćno prisustvo.
Kriju se u predstavi i naših skrivanja i bojazni da, ukoliko ga ne razaznajemo, više nikad i nećemo osetiti. Nadmoćna emisija nad orijentacijom jasna je i ne samo svetlosna vodilja. Dela U iščekivanju Meseca domašaj su crtačkog umeća, posebno pripremljeni tabloi nižu se kao likovno nadmašivanje te vertikalne postavke. Preplitanje poteza, tragova i senki je ambijentalni sugestivni blesak: od najmanjih deonica osmatranja i slutnje, sve do pregledne moći, do raskošno ispoljene složenosti stvaralačkog bića i osećanja.
Foto: Likovna galerija Kolarčeve zadužbine
Takođe, svoj stav u vezi izložbe iznela je i kustoškijna Tijana Duka 👇:
Priroda, u svom cikličnom kretanju i metamorfozi, dualnosti i ćudljivosti, ali, iznad svega, skladu i lepoti, osnovni je motiv umetničkog izražaja Ivane I. Kostić. Ideja prirode, duboko ukorenjena u zavičajno tle staroplaninskog pejzaža, prelama se kroz reminiscenciju, sentiment i imaginaciju, u slici i crtežu kao primarnim medijskim opredeljenjima.
Izložbom U iščekivanju Meseca nastavlja se Ivanino meditativno istraživanje prirode. Iz naziva iščitavamo uzbuđenje i nemir, ali i misteriju koja nagoveštava nesagledivi prostor potrage, u čežnji za spoznajom, ali, istovremeno, u strepnji od razotkrivanja.
Novi radovi tematski i stilski izgrađuju se na temeljima prethodnih ciklusa, sada sigurnije i ubedljivije. Crtački potez, iako žustar, ovde je promišljeniji i usmereniji. Emotivno snažan, ali odlučan, izražene ritmičnosti, ali veće kontrole, javlja se u prepletu gustog šumskog pejzaža. Solidnije forme i suptilnije tonske modelacije, novi radovi donose produbljenije istraživanje svetlosti i senke i složeniji pristup izgradnji prostora.
Kao zasebne umetničke celine, Ivanini crteži poseduju kompozicionu i značenjsku koherentnost, izrastajući istovremeno jedan iz drugog u organskoj povezanosti. U dodiru više crtačkih kadrova otvara se novo vizuelno polje, u kompozicionom skladu i jedinstvu celine, jednako kao i njenih delova. Monumentalnim formatom koji na ovaj način izgrađuje, umetnica uvodi posmatrača u prostor duboke kontemplacije.
Pažljivom opservacijom prirode, pristupom koji uvažava osećaj koliko i misao, Ivana teži da pronikne u samo njeno biće, neuhvatljivo u stalnoj promeni i kretanju, suptilnom i nežnom, neretko burnom i plahovitom. Dualizam prirode u Ivaninom crtežu progovara kroz kontrast – trenutak smene dana i noći, kroz svetlost i senku, prisustvo i odsustvo, puninu i prazninu.
Posmatrajući i beležeći ove pojavne dihotomije, ona traga za jedinstvenom esencijom prirode, izvan prostora fizičke realnosti. U izvesnom smislu, prikazi jednog geografskog podneblja evociranog sećanjem, pejzaži Ivane I. Kostić tvore, naposletku, metafizičku sliku prirode koja se projavljuje u svojoj univerzalnosti i jedinstvu. Trenutak iščekivanja, postaje, tako, trenutak introspekcije, unutrašnjeg traganja na putovanju kroz geografiju duše. Ona se otkriva u noći, među zgusnutim stablima i dubinama šumskog pejzaža, u iskonskoj, netaknutoj prirodi. Ona je u prizorima zaogrnutim eteričnom aurom Meseca, uzbudljivom koliko i zastrašujućom. Pejzaž ljudske psihe, kako nas podseća Bašlar, Mesec u simboličkom vokabularu Ivane I. Kostić, u misteriji svog „odsutnog prisustva“, jeste, iznad svega, stanje duha i ritam bića.
Ciklus crteža u U iščekivanju Meseca, omaž je prirodi i stalno traganje za njom. Crtež kao osnovni medijum likovnog izražavanja, kojim Ivana govori uverljivo i autentično, promišljeno, ali i intuitivno, njena je potraga za onim iskonskim, za postojanošću u večitoj metamorfozi, prirode kao i čoveka.
Izložba će biti otvorena do 30. aprila radnim danima od 10.00 do 20.00, subotom od 10.00 do 16.00 časova. ☝
Foto: Likovna galerija Kolarčeve zadužbine
KO JE IVANA I. KOSTIĆ? 🎨
Ivana I. Kostić završila je master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu (2018). Članica je ULUS-a i ULUPUDS-a i u statusu je slobodnog umetnika. Dobitnica je ZELENE POVELJE STARE PLANINE za značajan doprinos očuvanju životne sredine. Umetnica sa strašću prema apstraktno-realnim formama i eksperimentisanju kroz različite medije, kao što su crtanje, slikanje, 3D vizualizacija, muzika i ples, istražuje veze između svetla i senke, harmoniju prirodnih i urbanih elemenata, uticaj prostora i vizuelnih senzacija na čoveka i na meta nivou duše. Kao multidisciplinarna umetnica, nemirne radoznalosti i mašte, oslanja se na nematerijalnu kulturnu baštinu i permakulturu. Učestvovala je na brojnim grupnim izložbama u galerijama i muzejima sa umetničkim savetom. Ovo je njeno 14. samostalno izlaganje.
Autor: Redportal.rs
