U 17. veku, Vatikan je ljubomorno čuvao kompoziciju Miserere mei, Deus koju je Gregorio Alegri napisao isključivo za izvođenje u Sikstinskoj kapeli. Nota ove kompozicije smatrala se svetom tajnom i bila je strogo zabranjena za kopiranje ili izvođenje van zidina Vatikana. Svaki pokušaj prepisivanja ili objavljivanja muzike mogao je dovesti do ekskomunikacije.
Tajna je trajala neverovatnih 140 godina, sve dok se 1770. godine, tokom posete Rimu, nije pojavio četrnaestogodišnji Volfgang Amadeus Mocart. Mladi genije, tada već čudo od deteta, prisustvovao je izvođenju kompozicije svega 2 puta, ali je uspeo da je zapamti u potpunosti i po povratku u svoju sobu, zapisao je svaku notu iz sećanja.
Njegov neverovatni podvig ubrzo je postao poznat širom Evrope, a Mocart je, nehotice, postao jedan od prvih „muzičkih pirata“ u istoriji. Umesto kazne, Vatikan je na kraju bio impresioniran njegovim talentom, papa Klement XIV lično je pohvalio mladog Mocarta i uručio mu priznanje.
Tako je, zahvaljujući jednom briljantnom tinejdžeru, svet dobio priliku da čuje delo koje je vekovima bilo čuvano kao sveto blago i dokazao da genijalnost ne poznaje granice, pa ni one koje postavlja Vatikan.
Autor: redportal.rs
