Srpski književnik Ivo Andrić, zbog svoje uzdržanosti i povučenosti, važio je za štedljivog čoveka, odnosno škrticu, mada je istina o njemu sasvim drugačija.
Iako je poznato da je Andrić novčani deo Nobelove nagrade za književnost darovao za potrebe razvoja bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini, postoji nekoliko svedočenja da ni u privatnom životu nije mnogo polagao na materijalna i novčana pitanja.
Pouzdano se zna da je Andrić pomogao lečenje jednog poznanika, mada ga je samo površno poznavao, koji je radio u Srpskoj književnoj zadruzi. Veliki ljubitelj knjiga požalio se usputno Andriću da ubrzano gubi vid, što će mu teško pasti, jer neće moći da čita. Andrić mu je već sutradan obezbedio neophodnu pomoć.
Književni kritičar Borislav Mihajlović Mihiz zapisao je da niko od Andrićevih prijatelja i poznanika, među kojima je i sam bio, nije ni pokušavao da plati račun kada bi ih Andrić pozivao na ručak u restoranu hotela Moskva. Mihiz je naveo i da su svi znali kako Andrić tako nešto ne bi dopustio.
Najlepši citati Ive Andrića ❤
Autor: redportal.rs