Narodna poezija upamtila je devet Jugovića, mitske junake koji bi prema usmenoj tradiciji mogli biti sinovi Vratka Nemanjića, oca kneginje Milice koga su epske pesme zabeležile kao Jug Bogdana. Međutim, istorija je upamtila drugu devetoricu braće na frontu odbrane srpskog naroda.
Vajagići su se iz Suve Međe u Bosanskoj Krajini odselili početkom 20. veka. Trbuhom za kruhom, kako se govorilo, krenuli su putem mnogih sunarodnika u Sjedinjene Američke Države. Nastanili su se u gradu Geriju, savezna država Indijana.
Braća su od početka Prvog svetskog rata i napada Austrougarske na Kraljevinu Srbiju učestvovala u aktivnostima srpske emigracije za prikupljanje pomoći otadžbini. Kada su 1917. godine i Sjedinjene Države ušle u rat, Vajagići se odlučuju da kao dobrovoljci pođu na Solunski front i pridruže se srpskoj vojsci. Uoči polaska, dobili su blagoslov srpskog sveštenika i položili zakletvu.
Foto: srpskiglas.com.au
Novinar Marko Lopušina je u Večernjim novostima objavio imena braće Vajagić: Luka (1877-1970), Risto (1878-1936), Mihajlo (1882-1960), Marko (1885-1961), Simo (1889-1923), Simo Vajkana (1889-1932), Jovo (1893-1923), Đuro (1896-1941) i Stevan (1895-1980). Sa Vajagićima je na front pošao i njihov otac Risto, ali i prijatelj Aleksa Višnjevac iz Milvokija.
Vajagići su bili dodeljeni različitim četama Dunavske divizije, ne bi li se izbeglo da eventualno svi stradaju u borbama. Prema saznanjima dr Vladimir Grečić, vojvoda Stepa Stepanović je Ristu Vajagiću nudio mesto pri štabu, ali je on to odbio uz reči:
Pustite me u četu, da kuvam za decu!
Ipak, Risto se istakao i na bojištu, za šta je odlikovan Karađorđevom zvezdom. Svi su preživeli rat i samo je Mihajlo bio ranjen.
Kao srpski ratni dobrovoljci, Vajagići su posle rata dobili zemlju od države u Vojvodini. Petnaest porodica njihovih potomaka danas živi u Temerinu, Starom Đurđevu i Laćarku.
Foto: Instagram.com/Srpska istorija
Kako su NAŠI PRECI slavili VASKRS u VELIKOM RATU 🐣🌺
Zaboravljeni heroj Kumanovskog boja 🎺🎺🎺
Autor: redportal.rs
