OTVORENA IZLOŽBA slika i skulptura LE NEZ - NOS u Kulturnom centru Srbije u Parizu 🖼️

Svojevrsni dijalog dva umetnika Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe oduševio je publiku. 😎

U Kulturnom centru Srbije u Parizu, otvorena je izložba slika i skulptura pod nazivom, LE NEZ – NOS, koja predstavlja svojevrsni dijalog dva umetnika, Joškina Šiljana i Aleksandra Stanojevića Kempe, u produkciji galerije Štab.

Izložbu su otvorile direktorka Kulturnog centra Srbije, Natali Beljanski i kustosknja izložbe Aleksandra Lazar.

Foto: Galerija Štab.

Slike Joškina Šiljana i skulpture Aleksandra Stanojevića Kempe potpuno su odiuševile sve prisutne na svečanom otvaranju izložbe, koja će trajati sve do 9. marta 2024. godine.

Marko Brun, osnivač i direktor galerije Štab je nakon otvaranja rekao:

- Fenomenalna lokacija našeg Kulturnog centra u Parizu, koji se nalazi preko puta Centra Žorž Pompidu, pomogla je da se publika zainteresuje i pre zvaničnog otvaranja izložbe. Prolaznici su nam kucali na izlog i raspitivali se još za vreme same postavke. Poseta i reakcije su izuzetno dobre. Za samo nekoliko dana koliko je izložba otvorena kontaktiralo nas je nekoliko galerija iz Francuske i Amerike koje su zainteresovane za radove i saradnju sa našim umetnicima. Budući da je publika na samom otvaranju tako divno reagovala, verujem da će radovi naših umetnika privući Parižana ovih nedelja dok traje izložba.

Šiljan za ovu izložbu svoje ideje predstavlja radovima velikog formata. Radovi su duhovitih naziva, a asocijativnim formama predstavlja nos kao glavnog protagonistu situacije ili momenta. Kempine skulpture su velike, monohromne i totemskog karaktera. Zanimljivo je da su rađene od svakodnevnih predmeta i recikliranih materijala, obložene papir mašeom.

Foto: Galerija Štab.

Aleksandra Lazar kustoskinja je istakla:

- Dugi i oštri, izraženi ili nabubreli nosevi Kempinih totemskih formi komuniciraju o dominantnim inter-kulturalnim konvencijama. Kljunasti, surlasti, podivljalih nozdrva ili ravni poput lažljivog Pinokijevog nosa, oni ukazuju na eroziju poverenja u dinastičke vođe, imperatore i pape, ali i svakodnevne malograđane velikog ega. Politika tela u prostoru primetna je i u radu Joškina Šiljana, autora čiji izraz često aludira na art brut, ali koji često nudi blisko čitanje Dibifea, Ležera, Dišana, Pikasa, Kokoške i drugih autora zabavljenih ljudskom prirodom.

- Vizuelna komunikacija Šiljana i Kempe savršeno je usklađena vremenu u kome govorimo slikom, pišemo emodžijima, i gde se paganske skulpture susreću sa kubističkim formama i savremenim selfijima, filterima i smajlijima na antropološki fasicnantan način. Koristeći elemente igračke i igre oni komentarišu anksioznost današnjeg vremena, po mnogo čemu sličnom periodu u kom je nastao Đakometijev Nos (Le Nez, 1947-1968), koji duhovitošću i svedenošću forme ispituje limitacije ljudskog karaktera smeštenog u ”kavez” okolnosti ili slučaja.