Zašto ANTIČKE STATUE imaju tako malene PENISE 🤔🌶️

I ne, NISU TAD BILI MANJI 😄

Ako dovoljno dugo posmatrate laički antičke statue stare Grčke, ne može a da vam bar jednom ne upadnu u oči upadljivo malene genitalije naspram ostatka idealnih telesnih proporcija.

Pre svega, treba da budemo srećni što uopšte i možemo da posmatramo ove nage predstave ljudskog tela. Iako umetnici antičkog Rima i Grčke nisu imali nikakvih problema sa golotinjom, ukus publike se dramatično menjao tokom godina - kako je otkrio jedan istoričar nakon što se suočio sa punim fiokama kamenih penisa odsečenih sa statua.

Kako je napisao istoričar umetnosti Piter Veb sa Univerziteta Midlseks:

Tokom sakupljanja materijala za moju knjigu "Erotske umetnosti", aplicirao sam za dozvolu da pristupim više različitih kolekcija Britanskog muzeja koje nisu bile izložene javnosti. U grčkom i rimskom odseku otkriven mi je Museum Secretum, i među fascinantnim predmetima ne bila i jedna kolekcija mermernih penisa. Informisan sam da su to delovi statua koji su uklonjeni u 19. veku da bi se one "učinile prihvatljivim za javno prezentovanje".

Veb je ponudio da restaurira sve penise nazad svojim vlasnicima, ali je odbijen. Kako dalje navodi:

Kasnije sam otkrio da je slična praksa postojala i u drugim zemljama. Mikelađelovom Davidu je "dat" mermerni smokvin list u 16. veku, koji nije uklonjen sve do 1912. Sva sreća te su kod evropskih muzejskih kuratora "smokvini listovi" bili česta praksa umesto sečenje dletom i čekićem, iako i sami listovi ostavljaju rupe od bušenja gde su bili prikačeni.

Ali, zašto je bilo dovoljan samo maleni smokvin list? I to, kao i sam "problem" sa ljudskom golotinjom, je bio problem promene društvenih vrednosti i ideala lepote - tačnije, u vremenu kada je većina antičkih satatua stvorena mali penisi su bili poželjniji od velikih.

Kako objašnjava profesionalni fotograf Ingrid Bertoh-Moine, koja je tvorac serija fotografskih radova o antičkim statuama:

Antička Grčka je bila vrlo muževna kultura. Favorizovali su male i skladne genitalije, naspram velikih polnih organa, kao formu demonstracije samokontrole u kontekstu požude i seksa. Danas, moderni korisnici kako u trgovini, tako i u umetnosti i marketingu to pretvorili su to komoditet, gde je dominantan narativ o dominaciji i želji - tj. što veći to bolji, veličina je presudna itd.

Istoričarka umetnosti Elen Oredson je takođe navela da su kulturološki u antičkoj Grčkoj, ljudi sa velikim genitalijama smatrani za glupave, požudne i ružne. Kao primer imamo antičkog pisca Aristofana koji navodi ideal muškarca kao:

Grudi koje se sijaju, svetla koža, široka ramena, mali jezik, jaki guzovi i mali penis.

Penisi nisu promenili veličinu od vremena antičke Grčke, i dalje su u proseku iste veličine, ali se ukus ljudi promenio i više nije nepoželjno imati veći polni organ niti ga pokazivati.