Vlada predvođena radikalnom strankom RN postavlja pitanje ko zaista predstavlja Francusku u Evropi i na globalnoj sceni i kuda ide EU s obzirom na moćnu ulogu Francuske u bloku. Evropski zakoni će gotovo sigurno ograničiti njihove planove za suzbijanje imigracije
Francuski birači izašli su danas u velikom broju u drugom krugu parlamentarnih izbora, što bi moglo da omogući da krajnje desničarski Nacionalni front (RN) postane najjača politička partija, ozbiljno ugrozivši autoritet predsednika Emanuela Makrona.
Izlaznost do 17 časova bila je 59,71 odsto, u odnosu na 38,11 odsto u drugom krugu 2022. godine. Prema anketama, ovo je bio najviši nivo izlaznosti od 1981. godine, što ukazuje na snažan interes javnosti za izbore koji su polarizirali političke stavove. Predviđa se da će konačna izlaznost biti oko 67 odsto.
Najnovije ankete predviđaju da će desničarski RN osvojiti najviše mesta u Narodnoj skupštini, ali možda neće osvojiti apsolutnu većinu. Parlament bez većine mogao bi da dovede do produženog perioda nestabilnosti i političkog zastoja u drugoj po veličini ekonomiji evrozone.
Ako RN nacionalisti i evroskeptici obezbede većinu, to bi dovelo do prve francuske krajnje desničarske vlade od Drugog svetskog rata i izazvalo šokove širom Evropske unije u vreme kada populističke partije grade podršku širom kontinenta.
Glasanje se završava u 18.00 u manjim gradovima i 20.00 u većim gradovima, a prve projekcije na osnovu ranih rezultata očekuju se u 20.00 časova.
Makron je raspisao vanredne izbore nakon što je njegova stranka pretrpela poraz od RN na prošlomesečnim izborima za Evropski parlament, sa ciljem da iznenadi protivnike na parlamentarnim izborima. Izbori su sukobili centrističku vladu sa opozicionim pokretima sa levice i krajnje desnice.
Ankete predviđaju da će RN Marine Le Pen postati dominantna snaga dok birači koračaju Makrona zbog krize troškova života i nedostatka saosećanja države za teškoće sa kojima se ljudi suočavaju. Međutim, očekuje se da će RN ostati ispod cilja od 289 mesta u parlamentu.
Pobednička margina krajnje desnice smanjena je centrističkim savezom Makrona i levičarskog Novog narodnog fronta (NPF), koji je u drugom krugu povukao jedan broj kandidata iz trke u pokušaju da konsoliduje glasove protiv RN.
Političko nasilje se povećalo širom Francuske tokom trodnevne kampanje. Ministar unutrašnjih poslova Džerald Darmanin rekao je da su vlasti zabeležile više od 50 fizičkih napada na kandidate i aktiviste.
Neke luksuzne prodavnice duž Jelisejskih polja, uključujući Louis Vuitton, zabarikadirale su svoje prozore, a Darmanin je rekao da šalje 30.000 policajaca zbog straha od nasilnih protesta ako pobedi krajnja desnica.
Bez obzira na konačan rezultat, čini se da je Makronova politička agenda mrtva, tri godine pre kraja njegovog mandata.
Vlada predvođena radikalnom strankom RN postavlja pitanje ko zaista predstavlja Francusku u Evropi i na globalnoj sceni i kuda ide EU s obzirom na moćnu ulogu Francuske u bloku. Evropski zakoni će gotovo sigurno ograničiti njihove planove za suzbijanje imigracije.
Francuska nije navikla da stvara široke koalicije partija u nedostatku većine u parlamentu. Premijer Gabrijel Atal, koji će verovatno ostati bez posla, je među brojnim političarima koji su odbacili takav scenario.
Druga mogućnost je prelazna vlada koja vodi svakodnevne poslove, ali bez mandata za reformu.
Poznato kada će Novak Đoković izaći na teren ☝️🎾
Ukrao tuđi identitet pa DOBIO BUBREG😯😶
Šest osoba povređeno u trci s bikovima u Španiji 🐂🏃
Autor: redportal.rs
