Napad Irana na Izrael i ruski udar na Dnjepropetrovsk hipersoničnim projektilom orešnik imaju reperkusije na vojno-političku situaciju na Dalekom istoku, naročito na koncept odbrane kineske provincije Tajvan, čija vlada priželjkuje nezavisnost od Pekinga, smatraju analitičari u tom regionu.
Na Tajvanu već godinama bukte rasprave o tome koji bi pristup odbrani bio najprikladniji s obzirom na odnos snaga i ekonomske mogućnosti Tajvana.
Učestale su kritike da bi to ostrvo umesto trošenja velikih iznosa novca na nabavku tenkova i izgradnju skupih podmornica, trebalo da prioritet da kupovini i razvoju jeftinih dronova i raketnog i protivraketnog naoružanja.
Ovo stoga što bi upravo raketni napadi verovatno bili ti koji bi mu naneli najteže udarce duboko unutar teritorije i što bi stratezi u Pekingu lako mogli da se opredele za njegovo opkoljavanje i iscrpljivanje sa distance, a ne invaziju, koja bi bila logistički košmar jer bi podrazumevala prebacivanje više stotina hiljada vojnika i verovatno skupo koštala u životima.
U sklopu tog argumenta, pojedini američki političari i predstavnici tink tenkova koje finansira vojna industrija preporučuju prodaju, a u poslednje vreme i poklanjanje Tajvanu izraelsko-američkog protivraketnog sistema Gvozdena kupola, kao višeslojnog i dobro integrisanog mehanizma za protivraketnu odbranu.
I dok drugi odlučno odbijaju tu ideju, tvrdeći da je domet Gvozdene kupole od 70 kilometara nedovoljan za potrebe Tajvana i ističući da dobro funkcioniše protiv nenavođenih projektila ispaljenih iz višecevnih bacača, ali ne protiv brzih balističkih i naročito hipersoničnih raketa, sada se čak govori o tome da ni njeno integrisanje sa drugim PVO sistemima ne bi zaista pomoglo Tajvanu da izbegne tragediju.
Naime, čak i da u slučaju oružanog sukoba sa maticom Kinom dobije direktnu i konkretnu vojnu pomoć SAD i Japana, nedavni primeri iz Izraela i Ukrajine ukazuju da će Tajvan pretrpeti strahovito razaranje od kojeg ga neće spasiti ni uspostavljanje sopstvenog integrisanog raketnog štita nalik onom koji poseduje Izrael, tvrde kineski analitičari.
Loša prognoza za Tajvan
Više je razloga za to. Najpre stoga što Narodna Republika Kina poseduje bogat, raznovrstan spektar dronova, balističkih i hipersoničkih raketa, koje su nezaustavljive.
Dalje, razdaljina s koje bi bile lansirane je višestruko manja od one sa koje je Iran gađao Izrael, pa i od udaljenosti koju je prevalio "orešnik" pre nego što su se njegove bojeve glave zarile u fabriku Južmaš.
Mala razdaljina, naravno, ostavlja malo vremena za reakciju. Tajvan, naime, leži na samo oko 160 kilometara od obale matice Kine, dok je Izrael udaljen oko 1.700 kilometara od Irana, što mu je dalo 12 do 15 minuta za detektovanje, praćenje i obaranje iranskih projektila.
Štaviše, Izrael je tom prilikom imao pomoć američkih, britanskih, francuskih i jordanskih izviđačkih, protivraketnih i vazduhoplovnih snaga, koje su se najvećim delom bukvalno nalazile između njega i Irana.
S druge strane, Tajvan bi pomoć u obaranju nadolazećih projektila mogao od drugih država eventualno da dobije sa mora (od američkih i japanskih razarača) daleko od kineske obale, ili sa filipinskih i japanskih ostrva koja se nalaze u visini Tajvana ili stotinak kilometara iza njega u odnosu na maticu Kinu.
Ako se uspešni napad Irana na izraelske vojne baze u oktobru može uzeti kao jedna vrsta repera za ono što bi mogao da doživi Tajvan, kažu vojni analitičari u istočnoj Aziji, osim kraće razdaljine i relativno nepovoljnijeg položaja protivraketnih efektiva, po vlasti u Tajpeju zlokobno zvuči i činjenica da Peking poseduje arsenal balističkih i hipersoničnih raketa koje su tehnološki (uglavnom) naprednije od onih u naoružanju iranske vojske.
Još jedan po Tajvan nepovoljan faktor je visoka cena protivraketne odbrane, odnosno, činjenica da sistemi i projektili za presretanje i obaranje balističkih raketa koštaju mnogo više od objekata koje love, kao i da se za obaranje svake protivničkog projektila mora utrošiti više sopstvenih.
Smatra se da je Izrael za odbranu od iranskog napada u oktobru potrošio oružje ukupne vrednosti od čak oko 550 miliona dolara.
Ogromna razlika u ekonomskoj moći i proizvodnom kapacitetu Kine i Tajvana, dakle, takođe nagoveštava da bi ovaj drugi mogao da bude relativno brzo iscrpljen i postane nemoćan u odnosu na udare raketnim naoružanjem.
Laserski topovi, oružje (bliske) budućnosti
Taj račun bi, međutim, u budućnosti moglo da promeni uvođenje protivavionskih i protivraketnih lasera u naoružanje.
Tajvan je ove godine, javljaju tamošnji mediji, u velikoj meri zahvaljujući američkoj pomoći, završio testiranje sopstvenog laserskog topa namenjenog obaranju dronova, koji će uskoro biti montiran na oklopna vozila domaće proizvodnje CM-32 i isproban u realnim, terenskim uslovima.
To bi trebalo da drastično pojeftini borbu protiv dronova koji se koriste za zasipanje i zbunjivanje sistema protivvazdušne odbrane (Američka vojska već je počela da uvodi u naoružanje laserske topove snage 50kNj na borbenim vozilima pešadije strajker, čiji jedan pucanj košta svega tri i po dolara).
Tajvan trenutno raspolaže protivavionskim i protivraketnim sistemima američke i domaće proizvodnje: PAC-2, odnosno, Tjen gong (Nebeski luk), s raketama dometa od 150, odnosno, 200 km. Oni bi trebalo da budu glavni nosioci odbrane od eventualnih raketnih udara iz matice Kine.
Razvio je i sopstvene balističke rakete dometa oko 1.400 kilometara kao sredstvo aktivne odbrane kojim bi mogao da napadne i neutrališe kineske raketne baze i tako umanji teret po svoj PVO.
Sve to, međutim, iz gore navedenih razloga može biti nedovoljno da u slučaju eventualnog rata sa maticom Tajvan izbegne ozbiljno sakaćenje vojnog potencijala i važne infrastrukture.
Kineska vojska OPKOLILA Tajvan 😱
Tajfun KRATON pogodio Tajvan 🌪️
Autor: Novosti / RTS
