Iako je Evropa poznata po društvenom napretku i prosperitetu, najnovija anketa mladih pokazala je zabrinjavajuće podatke, odnosno da je nivo zadovoljstva životom mladih pokazao primetan pad u odnosu na prošlost. Prema izveštaju Dečjeg društva pod nazivom Izveštaj o dobrom detinjstvu 2024, svaki šesti mladi Evropljanin izražava nezadovoljstvo svojim životom.
Prema UNICEF-u, stope zadovoljstva mladih su pale sa oko 74 odsto u 2018. na 69 odsto u 2022, u 23 zemlje u Evropi. Ovakav razvoj događaja potvrđuje da društveno-ekonomski izazovi imaju ozbiljan uticaj na dobrobit nove generacije.
Gde žive najfrustriranija deca?
Slika je posebno razočaravajuća u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde 25,2% mladih izražava nezadovoljstvo, dok je sličan procenat u Poljskoj (24,4%) i Malti (23,6%). Nasuprot tome, najsrećniji mladi ljudi žive u Holandiji, gde je samo 6,7% petnaestogodišnjaka izjavilo da je malo zadovoljstvo životom. Slično tome, čini se da Finska i Danska rade prilično dobro, sa stopama nezadovoljstva mladih od 10,8%, odnosno 11,3%.
U Grčkoj, 19% petnaestogodišnjaka je izjavilo da je malo zadovoljstvo životom, što je procenat veći od evropskog proseka od 16,6%. Iako Grčka nije među najgorima, ovaj procenat je dovoljan da ukaže na ozbiljnost problema i potrebu za hitnim delovanjem.
Ko je kriv?
Nejednakosti, siromaštvo i nepristupačna priroda usluga podrške mentalnom zdravlju su glavni razlozi za ovu sliku.
Siromaštvo je, posebno, neraskidivo povezano sa osećajem zadovoljstva životom. Prema podacima UNICEF-a, oko 20 miliona dece u EU živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.
- Siromaštvo ima dugoročne posledice na decu. Ne radi se samo o tome da će dete koje živi u siromaštvu odrasti, naći posao i izaći iz njega. To utiče na njihovo telo, njihov um i njihove perspektive za budućnost - rekao je dr Ali Dunhill, direktor politike i komunikacija u Eurochild-u.
Uticaji su višedimenzionalni: loša ishrana i neuhranjenost utiču na fizičko i mentalno zdravlje.
Rusi uvode novi teretni dron - TRAMP ☝
Dokazano je da deca koja žive u siromaštvu češće doživljavaju stres, anksioznost i depresiju. Istovremeno, nedostatak sredstava otežava učešće u aktivnostima, što dovodi do socijalne izolacije, dok loši uslovi života sveukupno dovode do ograničenog učešća u obrazovanju, a sve to implicira zdrav razvoj mladih.
- Ova deca zapravo ne učestvuju u obrazovanju. Čak i ako idu u školu, nisu u stanju da uče, slušaju i učestvuju - naglasio je Danhil.
Ovaj nedostatak obrazovnog angažmana sputava decu i smanjuje njihove šanse da izbegnu siromaštvo u budućnosti, stvarajući začarani krug. Štaviše, rastući troškovi života ograničavaju pristup porodicama osnovnim dobrima i aktivnostima, što duboko utiče na njihov svakodnevni život.
Nedović NIJE TEŽE POVREĐEN, ali neizvestan za Fener 🏀
Uticaj interneta na dobrobit dece nije mogao biti izostavljen iz zaključaka izveštaja, prema kojima faktori kao što su maltretiranje putem interneta, izloženost neprikladnom sadržaju, dezinformacije i seksualna eksploatacija su izuzetno štetni po mentalno zdravlje mladih. I dok je, prema Fabioli Bas Palomares, šefici politike i zastupanja u Eurochild-u, efekte korišćenja interneta teško precizno proceniti, njihov uticaj na razvoj dece, u vidu zavisnosti, izolacije i smanjenog društvenog poverenja, je neosporan.
Šta treba da se uradi?
Na osnovu najnovijih podataka, stručnjaci ponavljaju hitnu potrebu za ciljanim državnim intervencijama, kao što su: preventivna podrška mentalnom zdravlju, kroz blagovremen i pristupačan pristup uslugama za mlade, smanjenje socijalne isključenosti, kroz ulaganje u inicijative poput Evropske inicijative za dete garancija kao i borba protiv siromaštva dece donošenjem zakona koji obezbeđuju osnovna dobra za sve porodice.
Prema Dunhillu, već postoje značajne inicijative, ali nailaze na prepreke u njihovoj realizaciji, uglavnom zbog činjenice da mnoge vlade ne sarađuju sa relevantnim organizacijama ili sa samom decom.
Sve u svemu, izveštaj nas podseća da blagostanje mladih ljudi u Evropi nije dato. Da bi se obezbedila bolja budućnost, vlade, organizacije i građani moraju da rade zajedno, stavljajući dobrobit dece u centar svake političke odluke. Deca nisu samo budućnost, već i sadašnjost, i zaslužuju da žive život pun nade, podrške i mogućnosti.
Autor: redportal.rs
