Grenland je u žiži interesovanja i pažnje svetske javnosti nakon ponovnih izjava predsednika SAD Donalda Trampa koji je ponovo potvrdio da želi da otkupi ili uspostavi kontrolu nad ovom poluautonomnom arktičkom teritorijom Danske. Njegove izjave su izazavale radoznalost i želju da se razazna šta se tačno krije iza ovakvih izjava.
Ukratko, razlog je posve jednostavan i može se sumirati u dve stavke - prirodni resursi i geopolitika.
Ostrvo Grenland je prekriveno drugim po veličini ledenim pokrivačem, od kojeg je veći jedino onaj koji prekriva Antarktik. Ispod ovog enormnog leda se nalazi skriveni svet kolosalnih kanjona, ostataka preistorijskog bilja, pa čak i tragovi ljudskih aktivnosti iz najranijeg perioda naše praistorije.
Takođe, u severozapadnom delu ostrva, nalazi se i zakopani ostaci američke istraživačke vojne baze koja je okovana u ledu.
METALI I MINERALI
Grenland je jedno od retkih mesta na našoj planeti koje je u potpunosti neiskorišćeno i neistraženo po pitanju minerala i retkih metala. Prema istraživanjima sprovedenim 2023. godine, Grenland poseduje 25 od 34 minerala koja Evropska komisija definiše kao "kritične strateške sirovine".
To uključuje retke metale poput zlata i srebra, te retke metale neophodne za razvoj tehnologija baterija poput kobalta, bakra, nikla i litijuma - svi esencijalni u nastupajućoj zelenoj revoluciji. Pored navedenog na ostrvu se nalaze i rezerve dragog kamena, poput olvina i rubina, kako se navodi u istraživanjima sprovedenim od strane Grenlandskog instituta za prirodne resurse.
FOSILNO GORIVO
Na Grenlandu se nalaze još uvek neiskorišćeni izvori uglja, prirodnog gasa i nafte.
Još od 1970. godine u regionu se vrši potraga za naftom, koju izvodi nekolicina američkih i evropskih korporacija, Shell, Chevron i ExxonMobil, do sada svi njihovi napori su se pokazali neuspešni.
Godine 2021. Grenland je zaustavio dalja istraživanja i ekstrakciju usled mnogih rizika po životnu sredinu smatrajući ih previše velikim da bi dalja istraživanja mogla nesmetano da se nastave. Uprkos tome, američki Geološki zavod je objavio da se procenjuje da Grenland poseduje oko 31,4 milijarde barela nafte u istočnom delu ostrva (East Grenland Rift Basins Province).
GEOPOLITIKA
Pored navedenog velikog mineralnog i energetskog bogatstva, Grenland je za SAD na presudnom strateškom položaju da se suprotstavi Kini i Rusiji u budućem centralnom bojištu - Arktiku.
Kao posledica promene klime i zagrevanja planete, otvaraju se novi trgovački putevi i pomorske rute preko sevra planete, kao i mnogi regioni koji su do sada bili okovani ledom. Rast temperature tokom narednog perioda će rezultirati da Arktik sve više vremena bude bez leda čime će jedan od najkraćih pomorskih pravaca - Severozapadni prolaz - postati od presudne strateške važnosti. Onaj ko kontroliše "nova mora" taj će posedovati premoć.
Sobzirom koliki je ulog, neke od nacija koje poseduju arktičke teritorije, poput Kanade, Danse i Norveške - su već počele da se bune i da protestvuju zbog sve većeg uticaja Kine i Rusije u regionu. SAD već ima značajno prisustvo u oblasti Arktika preko Aljaske, međutim poslednje izjave predsednika Trampa pokazuju da su SAD spremne da uvećaju i konsoliduju svoje prisustvo po svaku cenu.
Međutim, u svom pokušaju da osigura svoju zemlju Tramp će neizbežno doći u sukob i sa drugim zemljama saveznicama SAD, pa i sa samim Grenlandom čiji stanovnici već dugo vremena žele nezavisnost.
Iako se izjave predsednika SAD možda čine kao čudne i neozbiljne, on nije prvi lider SAD koji je imao sličnu ideju. Kupovin Grenlanda se više puta pojavljivala kao ideja u američkoj istoriji.
Nakon što je uspešno završen pregovor o kupovini Aljaske od Ruske Imperije 1868. godine, američki državni sekretar Viljam H. Sjuard je izjavio da je pored ostvarene kupovine teritorije, vredno razmotriti i kupovinu Grenlanda i Islanda. Nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine, administracija predsednika Trumana je ponudila Danskoj 100 miliona dolara za kupovinu Grenlanda, navodeći "strateške vojne razloge" kao opravdanje.
Uprkos mnogim ponudama niti jedna od ovih ideja nije prošla, najviše iz razloga što ni Danska ni Grenland nisu bili zainteresovani da se "prodaju".
Kako je sumirao premijer Grenlanda Mute Borup Edž:
Grenland je naš. Mi nismo na prodaju niti ćemo ikada biti.
Princ Hari postigao NAGODBU u TUŽBI protiv NOVINA ⚖️📰
GLAZER POSLE PSV: Trebalo je BOLJE da reagujem 😐⚽
Autor: redportal.rs
