Kako piše časopis Forin polisi čini se da francuski predsednik Emanuel Makron razume hitnost sa kojom se suočavaju evropski lideri. Neposredno nakon žestokog napada američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Evropu u subotu na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, na istoj lokaciji u kojoj je ruski predsednik Vladimir Putin napao zapadni bezbednosni poredak 2007. godine, Makron je sazvao hitan samit ključnih evropskih lidera u Parizu sa ciljem koordinacije odgovora Evrope.
Makron je to delimično shvatio: shvatio je da je ovo trenutak koji zahteva od lidera da donose odluke, a ne da grade institucije. Iako su tu bili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Antonio Kosta (kao i generalni sekretar NATO-a Mark Rute), ovo nije bio institucionalni sastanak Evropske unije koji bi bio ograničen prokremljskim vetom iz Mađarske i Slovačke.
Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe bilo prisutno, kao i Poljska, Španija i Holandija, plus takozvana nordijsko-baltička osmorka (NB8: Skandinavija plus Finska i baltičke države) — države sa kopnenim i morskim granicama sa Rusijom koje jasno vide pretnju Kremlja.
Ali sam samit je izašao napola. Britanija je predložila snabdevanje mirovnih snaga za sprovođenje imaginarnog dogovora koji bi Trampova administracija i Rusija mogle da skuvaju u Saudijskoj Arabiji bez evropskog – ili čak ukrajinskog – učešća.
Čini se da je Trampov poduhvat eho sporazuma na Jalti iz 1945. godine, kroz koji su tadašnje SAD Predsednik Frenklin D. Ruzvelt i sovjetski lider Josif Staljin složili su se da predaju istočnu Evropu u sferu uticaja Sovjetskog Saveza.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je oklevala pre nego što se pojavila: Njena sopstvena ravnoteža – da bude dobar jastreb evropske Rusije, a da istovremeno ostane u dobrim odnosima sa Belom kućom – postaje sve nesigurnija. Opsednuti nemački kancelar Olaf Šolc odbio je da razmišlja o vojnicima u Ukrajini ili više novca. Poljska se takođe usprotivila vojnicima. (Zapadna Ukrajina je posebno istorijski osetljiva na Varšavu; zamislite da Ujedinjeno Kraljevstvo šalje mirovne trupe u Irsku.)
Svaka zemlja je imala svoje razloge da ne vodi sama, pa je sastanak raspao u kolektivnom nedelovanju. Dobronamerne Sjedinjene Države bi se normalno razbile i primorale Evropljane da napreduju; sada su se Evropljani sami našli.
Vensov govor i Trampov plan da se odrekne uticaja SAD u Evropi preko Jalte 2.0 u Rijadu bili su fundamentalni napad na evropske interese i bezbednost. Evropa, ako skupi volju, više je nego u stanju da odgovori. Štaviše, može da odgovori bez direktne eskalacije protiv Sjedinjenih Država.
Razlika je važna. Trampov režim nije sinonim za Sjedinjene Države. Evropa bi trebalo da radi sa Trampovim protivnicima i održava odnose sa razumnim članovima republikanske partije SAD, kao što je državni sekretar Marko Rubio, i članovi GOP-a u Kongresu, gde stranka ima veoma malu većinu.
Sama Bela kuća je, međutim, zauzela izrazito iznuđivački zaokret. Takozvani mirovni pregovori sa Rusijom, koji su usledili nakon Trampovog zahteva za 50% rudnog bogatstva Ukrajine, su takva inicijativa. Ukrajina neće prestati da se bori, jer je alternativa istrebljenje i deportacija od strane Putinovog režima. Još gore, ako Rusija osvoji Ukrajinu, ona će izvući svoje resurse za obnovu svoje ratne mašine i regrutovati svoje ljude da budu topovsko meso za dalju ekspanziju, kao što je to činila tokom sovjetske ere. Poljska i NB8 nemaju drugog izbora osim da se drže Ukrajine, čak i kada Rusija preti opštim evropskim ratom.
Britanski ministar odbrane Džon Hili je u utorak tvrdio da su za kredibilno odvraćanje Rusije potrebne bezbednosne garancije „sa američkom zaštitom“, ali je ova američka administracija previše nepouzdana da bi je pružila, i stoga evropske sile moraju da se oslone na sopstvene napore.
Otrovna zmija pronađena među bananama u marketu 🐍🍌😱
BRAZIL: Bolsonaro optužen za pokušaj državnog udara ☝️
Autor: redportal.rs
