Od budućnosti u kojoj će ljudi živeti u ogromnim „svemirskim oazama” na Marsu – luksuznim zatvorenim staništima napravljenim od materijala koji reflektuje toplotu i u kojima sami uzgajaju hranu, deli nas 15 godina. Iako ovo zvuči kao naučna fantastika, Evropska svemirska agencija (ESA) se nada da će to postati stvarnost do 2040. godine.
U novom izveštaju, agencija koja predstavlja više od 20 evropskih zemalja, iznosi ambicioznu viziju za istraživanje svemira.
- Do 2040. godine, zamišljamo stalno ljudsko prisustvo u Zemljinoj orbiti i dalje u Sunčevom sistemu - navodi se.
- Širenje u svemir nije luksuz već nužnost, a svemir više nije granica – to je teritorija. Otključavaju se nepoznati resursi koji otvaraju nova tržišta i omogućavaju naučne prodore - navodi ESA.
Kao deo ove vizije, za samo 15 godina, ljudi će živeti u „svemirskim oazama” u Zemljinoj orbiti, ali i na Mesecu, Marsu i drugim nebeskim telima.
Bele kupole će štititi ljude od kosmičkog zračenja, nudeći im mesto za spavanje, jelo i rad između putovanja napolje. One će biti potpuno samoodrživa staništa, koja će sama stvarati energiju i hranu, čineći da misije snabdevanja sa Zemlje postanu stvar prošlosti.
Rusija u UN osudila napade na Iran 📢🛑
Više nego ikad ranije na Zemlji, ljudi će se oslanjati na autonomnu tehnologiju sličnu droidima u „Ratovima zvezda”, kako bi istražili crvenu planetu, prečnika oko 6.750 kilometara. Slično kao u filmu „Marsovac” iz 2015. godine, biljke će napredovati u plastenicima sa staklenim plafonima, dajući nam hranu poput krompira, pirinča, gljiva, paradajza i lisnatog povrća, prenosi Dejli mejl.
ESA ističe da staništa moraju da budu u mogućnosti da zaštite astronaute od surovih uslova napolju, tako da će biti korišćeni „pametni materijali za zaštitu od zračenja”. Biće opremljeni visokotehnološkim senzorskim mogućnostima za predviđanje, praćenje i ublažavanje promenljivih opasnosti, poput dolazećih svemirskih stena.
Takođe, roboti će se slati u divljinu Marsa, gde će istraživati bez rizika od iscrpljenosti, trovanja zračenjem ili kontaminacije prašinom. Ogromne svemirske stanice i sateliti će se proizvoditi u orbiti, a veštačkoj inteligenciji će se poveriti zadatak da donosi ključne odluke.
Ceo Sunčev sistem biće povezan ogromnom internet mrežom.
Prema planu ESA, ako i kada padnu na Mars, tela kometa i asteroidi će biti iskopani, njihovi materijali će biti korišćeni za građevinske materijale, a istovremeno će biti analizirani kako bi se otkrilo više o istoriji našeg Sunčevog sistema.
ESA, takođe, zamišlja budućnost u kojoj „velike svemirske strukture”, poput svemirskih brodova, satelita, teleskopa i svemirskih stanica, neće morati da se uklapaju u okviru ograničenja dimenzija lansirnih vozila. Svemirski teleskop Džejms Veb, veličine teniskog terena, na primer, mukotrpno je i skupo projektovan da bi stao u svoju lansirnu raketu „kao model broda u boci”, pre nego što je rasklopljen u svemiru pre četiri godine.
Umesto toga, takva mašina bi mogla da bude proizvedena i sastavljena direktno u orbiti ili na površini Meseca ili Marsa.
Autonomne svemirske letelice, takođe, više neće biti vođene od strane ljudi iz daljine, već će imati sopstvenu inteligenciju, koja neće zavisiti od kontrole sa Zemlje.
U međuvremenu, svemirski otpad će biti recikliran i ponovo korišćen kako bi se stvorila „kružna i održiva” svemirska ekonomija i ublažili nepovoljni uticaji na životnu sredinu.
Do danas je ljudsko stanovanje u svemiru bilo ograničeno na svemirske stanice u niskoj Zemljinoj orbiti, gde članovi posade ostaju kratko – najviše oko šest meseci. U bliskoj budućnosti, međutim, ljudi bi ostajali u svemiru mesecima ili godinama, ili bi se na kraju tamo trajno preselili, čineći nas multiplanetarnom vrstom.
- Sledeći koraci u ljudskom istraživanju uključivaće duže boravke i dalje destinacije. Ključ uspeha ovih poduhvata biće stvaranje trajnije infrastrukture sa povećanom nezavisnošću od Zemlje - kažu u ESA.
Iako je ovo nesumnjivo uzbudljiva vizija, ESA i njeni članovi će imati puno posla da je ostvare za samo 15 godina. Do sada, nijedan čovek se nije udaljio od Zemlje dalje od oko 400 hiljada kilometara, koliko je postigla posada Apola 13, 14. aprila 1970. godine. Poređenja radi, Mars je u proseku udaljen 225 miliona kilometara od Zemlje, a naše jedino prisustvo tamo je kolekcija otpadaka i rovera u različitim fazama aktivnosti.
NASA i SpaceX Ilona Maska planiraju da pošalju ljude na Mars u narednih 20 godina – ali nijedan svemirski brod koji još uvek postoji nije spreman za to putovanje. Najperspektivniji brod je SpejsIksov Staršip, koji je dizajniran za putovanja u svemir na velike udaljenosti, ali bi mogle proći decenije pre nego što bude spreman za putovanje na Mars. U sredu uveče, na primer, jedna Staršip letelica je eksplodirala u nakon kvara tokom rutinskog testa na zemlji u Teksasu.
Mars ima vodu dubine tri kilometra u obliku leda zakopanu na svom ekvatoru - i naučnici kažu da bi mogla da podrži prve doseljenike na Crvenu planetu. Uprkos tome što se smatra da je pre nekoliko milijardi godina Mars bio dom velikih okeana tečne vode, svi tragovi H2O na Marsu danas su dobro skriveni.
Voda ispod površine nalazi se u području ekvatora planete, poznatom kao Meduzina formacija (MFF). Voda je zamrznuta kao led u sloju debljine preko tri kilometra (3,7 km), prema novim podacima sa svemirske letelice Mars Ekspres. Ako bi se otopila, voda bi prekrila ceo Mars slojem tečnosti dubine do 2,7 metara, i bila bi dovoljna da napuni Zemljino Crveno more. Iako bi topljenje leda zahtevalo ambicioznu operaciju bušenja kada astronauti slete na Mars, potencijalno bi mogao da se koristiti za piće ili uzgoj useva, zaključuje britanski list.
Autor: redportal.rs
