Dok svet bruji o globalnom zagrevanju i rekordnim toplotnim talasima, nova naučna saznanja donose sasvim drugačiji, gotovo paradoksalan scenario – Evropu bi u budućnosti mogao da zahvati ledeni talas. Najnovija istraživanja pokazuju da bi nagli poremećaj „Transatlantskih okeanskih obrtnih struja” (AMOC) mogao potpuno da preokrene klimatsku sliku, pretvarajući sever kontinenta u prostor kakav je bio u ledenom dobu.
Nova studija objavljena u časopisu Geophysical Research Letters otkrila je alarmantni „kolaps“ ključnih toplih atlantskih okeanskih struja. Naučnici su došli do zaključka bi to moglo prouzrokovati pad zimskih temperatura širom severne Evrope, gurajući je u „duboko smrzavanje“.
AMOC (Atlantic meridional overturning circulation) je ključni sistem struja koji funkcioniše kao džinovska transportna traka - povlači toplu vodu iz južne hemisfere i tropskih područja i dovodi je na severnu hemisferu. Kada se tamo nađe, hladi se pre nego što potone i vrati se ka jugu. Zbog prebacivanja toplih tropskih voda ka severu, a hladnih ka jugu, AMOC je vitalni deo Zemljinog klimatskog sistema, jer pomaže u regulisanju temperature. Ovo, zauzvrat, raspoređuje padavine, skladišti ugljenik i podržava morski život.
Globalno zagrevanje, međutim, sada remeti ravnotežu toplote i koncentraciju rastvorene soli unutar struje, sprečavajući je da se kreće kako treba. Kao rezultat toga, višestruke studije sugerišu da AMOC sada slabi. Posledice ovoga mogle bi da budu katastrofalne, sa ogromnim promenama u vremenskim prilikama u čitavom svetu i ogromnim klimatskim pomeranjima, piše Stars Insider.
Kako se Evropa oslanja na AMOC koji održava njenu blagu klimu, to bi moglo značiti i pad temperatura širom „starog” kontinenta. Zabrinjavajuće je što neke studije predviđaju da bi AMOC mogao da se uruši već u ovom veku, zbog kontinuiranog i sve bržeg globalnog zagrevanja, koje bi moglo da pogura promenu AMOC ka „prekretnici“ sa koje nema povratka.
Da bi se malo bolje razumela ozbiljnost situacije, sprovedena je studija koja je prvi put koristila moderan, složen klimatski model. Pošto je stopa globalnog zagrevanja toliko nepredvidiva, teško je predvideti i brzinu kojom bi to moglo uticati na kolaps AMOC. Ova studija se, zbog toga, fokusirala na scenarije u dalekoj budućnosti, kada se to već hipotetički dogodilo.
Istraživanje je objavljeno uz mapu koja ističe d bi kolaps AMOC mogao da utiče na prosečne temperature u evropskim gradovima i dalje razrađuje kakav bi uticaj to moglo imati na ljude koji tamo žive.
Podaci za London su dobar primer koliko ekstremna ova situacija može biti. Čak i noću, temperatura zimi trenutno ne pada ispod proseka od 5°C. Međutim, jedna od 10 zima bi potencijalno mogla pasti i do -20°C.
Iako je ovo šokantno, podaci za Oslo su još alarmantniji. Najniža temperatura ikada zabeležena u gradu je -26°C, ali generalno nije uobičajeno da padne ispod -20°C. Međutim, ovi podaci predviđaju da bi mogla pasti na -48°C. U ostatku Norveške, opet, biće još gore, jer će najpogođenije područje u Evropi biti Skandinavija.
U Norveškoj, Švedskoj i Danskoj, temperature bi mogle pasti i do -50°C. Tako hladne temperature se trenutno mogu videti samo u dubokom Arktiku ili na Antarktiku tokom zime. Nijedna naseljena zemlja to još nije doživela, a Skandinavija, koja se sprema za hladnoću, spremna je samo za -40°C.
Nakon toga, sve će početi da se raspada. Istraživanje upozorava da će ovi ekstremi biti dodatno pojačani širenjem morskog leda do obala severozapadne Evrope. Morski led reflektuje sunčevu svetlost, što rezultira manjim apsorpcijom toplote i nižim temperaturama.
Led bi, u stvari, mogao da postane toliko ekstreman tokom zimskih meseci da bi pokrio čitave regione. Štaviše, ako bi se AMOC urušio kada svet bude 2°C topliji, pokrio bi celu obalu Skandinavije, pa čak i značajan deo Velike Britanije. Ovi uslovi bi bili toliko ekstremni da bi bili slični životu u ledenom dobu.
Postojale bi, takođe, veće dnevni temperaturne fluktuacije, povećane zimske oluje i veći temperaturni kontrasti između severne i južne Evrope. To znači da bi kontrast između leta i zime postao mnogo ekstremniji. Ovo bi bilo posebno očigledno u zapadnoj i severnoj Evropi, gde bi sezonske razlike bile radikalno povećane, a u ekstremnim godinama, osećalo bi se kao da skačemo iz zamrzivača u tiganj.
Za razliku od ogromnog uticaja u zimskim mesecima, letnje temperature se, zapravo, ne bi mnogo promenile. To je zato što je kontinentalna toplota tokom ovog perioda manje pod uticajem okeanskih struja.
Jedan od najneobičnijih i najzabrinjavajućih nalaza ovog rada jeste što pokazuje da bi u svetu koji je 2°C topliji, Evropa i dalje bila hladnija nego što je danas. Dakle, kako se svet zagreva, Evropa će samo nastaviti da se hladi.
Mada bi prekid Atlantske meridijanske cirkulacije imao najznačajniji uticaj na Evropu, ni ostatak sveta neće biti pošteđen.
Područja duž istočne obale severne Amerike, posebno oko Njujorka, bila bi najviše pogođena, jer promene u cirkulaciji okeana i gravitacioni efekti mogu da prouzrokuju brži porast nivoa mora od globalnog proseka.
Zime bi, takođe, mogle da postanu hladnije na severoistoku. Ako se AMOC uruši i Centralna Amerika bi mogla da se suoči sa ozbiljnim klimatskim poremećajima, jer bi toplije temperature okeana pojačale uragane, čineći oluje dužim i intenzivnijim, i menjajući obrasce kiše.
Karibi bi pretrpeli slične posledice, a ukupni efekat bi značio veći rizik od suše u nekim područjima i poplave u drugim. Koralni grebeni bi, takođe, bili ugroženi, zajedno sa turizmom, proizvodnjom hrane i egzistencijom ljudi.
AMOC, takođe, pomaže u pokretanju zapadnoafričkog monsuna, tako da bi njegov kolaps mogao da ga oslabi. To znači da bi područja poput regiona Sahela mogla da postanu mnogo sušnija, što bi ugrozilo poljoprivredu i snabdevanje vodom.
U Južnoj Americi, amazonski basen bi mogao da doživi potpunu promenu obrazaca padavina. To bi dovelo do kraćih vlažnih i dužih sušnih sezona, što bi povećalo rizik od šumskih požara i dovelo do gubitka biodiverziteta.
U Južnoj Aziji, indijski monsun bi mogao da oslabi, što bi dovelo do manje predvidljivih padavina i dodatno, do velikih problema u poljoprivredi i bezbednosti vode. Ovo bi moglo ozbiljno da utiče na mnogoljudne zemlje uključujući Indiju, Bangladeš i Pakistan. Najviše zabrinjavajuća situacija bil abi u području Južnog okeana i Antarktika, gde bi oslabljeni AMOC mogao da promeni obrasce vetra i okeana, potencijalno ubrzavajući topljenje leda i doprinoseći globalnom porastu nivoa mora.
Neki naučnici tvrde da se okeanske struje usporavaju još od sredine 20. veka, dok drugi kažu da nije bilo značajnijeg slabljenja od 60-ih godina prošlog veka.
Koliko klimatske promene uzrokuju usporavanje AMOC i kada bi tačno mogao da „kolabira”, još uvek nije poznato. Iako ova studija pokazuje potencijal za ekstremnije vremenske promene zbog kombinacije globalnog zagrevanja i kolapsa AMOC, neizvesnosti ostaju. Ono što se zna, međutim, jeste da Evropa nije izgrađena za ove hladne ekstreme i da nije spremna za to ako i kada dođu, zaključuje Stars Insider.
DEČACI brutalno PRETUKLI VRŠNJAKA kod škole 🚨
Autor: redportal.rs
