Globalna stopa fertiliteta možda je prvi put u istoriji čovečanstva pala ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju stanovništva. Ako se sadašnji trend nastavi, broj ljudi na planeti mogao bi početi da opada već za približno jednu generaciju.
Na to upozorava nova studija „Terra Incognita: Ekonomija sveta koji se smanjuje“, koju su objavili profesor ekonomije Hesus Fernandes-Viljaverde sa Univerziteta Pensilvanija i istraživač Patrik Norik sa Univerziteta Nortvestern.
Autori upozoravaju da bi dugotrajan pad nataliteta mogao da dovede do smanjenja radne snage, ubrzanog starenja stanovništva i sve većeg pritiska na penzione, zdravstvene i socijalne sisteme.
Prema njihovim procenama, čovečanstvo se najverovatnije već nalazi ispod granice proste reprodukcije. Za održavanje broja stanovnika potrebno je oko 2,2 deteta po ženi, dok studija procenjuje da je sadašnja globalna stopa najviše 2,19.
Istraživanje obuhvata 236 država i teritorija u periodu od 1950. do 2023. godine. Natalitet je u tom periodu opao u čak 219 zemalja. Prosečno smanjenje iznosilo je oko 0,062 deteta po ženi godišnje, bez jasnih znakova da će se trend uskoro zaustaviti.
Broj stanovnika sveta još uvek ne opada jer velike generacije rođene tokom prethodnih decenija i dalje ulaze u roditeljski period. Međutim, istraživači procenjuju da bi taj efekat mogao da potraje još najviše tri decenije. U njihovom scenariju, populacija bi dostigla vrhunac od oko devet milijardi ljudi oko 2056. godine, a zatim počela da se smanjuje.
Pad nataliteta odavno više nije problem samo bogatih država. Procene za 2025. godinu pokazuju stopu od svega 0,87 deteta po ženi na Tajlandu, 1,01 u Kolumbiji, 1,35 u Iranu i 1,52 u Brazilu.
Istraživači naglašavaju da ne postoji jedan uzrok ovakvog razvoja. Na sve manji broj rođenih utiču skupo stanovanje i briga o deci, ekonomska nesigurnost, dostupnost kontracepcije i promene društvenih vrednosti, ali nijedan od tih faktora sam ne može da objasni globalni trend.
Posledice bi mogle biti posebno ozbiljne po ekonomiju. Manje mladih generacija znači manje radnika koji treba da izdržavaju sve veći broj starijih ljudi, što dodatno opterećuje penzione fondove, zdravstvo i javne finansije. Istovremeno bi privredni rast mogao da uspori.
Kao primer, autori navode Sjedinjene Američke Države: ukoliko produktivnost raste dva odsto godišnje, ali se radna snaga smanjuje za 0,5 odsto, dugoročni rast BDP-a mogao bi da bude svega oko 1,5 odsto.
Promenile su se i projekcije Ujedinjenih nacija. Organizacija je 2015. godine predviđala više od 11,2 milijarde ljudi do 2100. godine, bez dostizanja vrhunca pre kraja veka. Prema novoj proceni iz 2024, svetska populacija trebalo bi da dostigne maksimum od oko 10,3 milijarde sredinom osamdesetih godina, a zatim blago opadne na oko 10,2 milijarde do 2100.
Broj stanovnika Zemlje prešao je osam milijardi 2022. godine, a danas se procenjuje na približno 8,3 milijarde.
Na studiju je reagovao i američki milijarder Ilon Mask, koji godinama upozorava na posledice pada nataliteta. Nakon što je jedan korisnik društvene mreže Iks rezultate istraživanja nazvao „egzistencijalnom krizom“, Mask je poručio da na taj problem upozorava već godinama.
Mask, koji ima 13 dece, ranije je pad nataliteta opisivao kao jednu od najvećih pretnji budućnosti civilizacije. Prošle godine upozorio je da bi dugotrajno mali broj rođenih mogao ugroziti opstanak civilizacije i pozvao države da se prema tom problemu odnose kao prema vanrednom nacionalnom pitanju.
Nedavno je, komentarišući istraživanje o pokušajima antičkog Rima da poveća broj stanovnika, napisao da je Rim propao zato što je prestao da stvara nove Rimljane.
Demografski problemi predstavljaju ozbiljan izazov i za Rusiju. Prema podacima državne statističke službe Rosstat, stopa fertiliteta prošle godine pala je na oko 1,305 do 1,374 deteta po ženi, uz neke od najnižih mesečnih i kvartalnih brojeva rođenih u modernoj istoriji zemlje.
Ruske vlasti pokušavaju da preokrenu trend kroz finansijske naknade za rođenje dece, proširene beneficije i druge mere podrške porodicama. Ponovo je uvedeno i sovjetsko priznanje „Majka heroina“, namenjeno ženama sa desetoro ili više dece, dok vlasti istovremeno nastoje da obeshrabre promociju života bez dece.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je isticao da je za povećanje broja većih porodica potrebno poboljšati ekonomske i društvene uslove. U okviru tih nastojanja podržano je formiranje nacionalnog sistema podrške porodicama, a 2024. godine osnovan je i predsednički savet za porodičnu i demografsku politiku.
UEFA ponovo ŽESTOKO kaznila Zvezdu ❗⚽
Bačen MOLOTOVLJEV KOKTEL na hotel u BEOGRADU 🚨
Autor: redportal.rs
