Svetsk ekonomija je doživela „kineski šok“ kasnih 1990-ih i početkom 2000-ih — bum uvoza jeftine kineske robe. Ekonomisti smatraju da uskoro treba očekivati novi talas, piše Volstrit džurnal.
Peking udvostručuje izvoz kako bi ubrzao ekonomski rast koji se u poslednje vreme usporio. Fabrike već proizvode više automobila, uređaja i potrošačke elektronike nego što je potrebno domaćem tržištu. Kineske kompanije, oslanjajući se na državne kredite, pune inostrana tržišta proizvodima koje nisu mogle da prodaju na domaćem tržištu. Ovo je već jednom pomoglo Kini da zadrži inflaciju na niskom nivou, neki ekonomisti očekuju da bi ovog puta deflatorni efekat mogao biti još jači.
Prvi "kineski šok" dogodio se nakon niza liberalnih reformi 1990-ih i ulaska Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) 2001. godine. Ovo je donelo koristi i Sjedinjenim Državama: cene na američkom tržištu su pale, a najveću korist osetili su Amerikanci sa niskim i srednjim prihodima.
Međutim, Sjedinjene Države, Evropska unija i Japan ne žele da se ponovi situacija s početka 2000-ih, kada je bum kineskog uvoza uništio mnoge lokalne industrije, piše list.
Prvi "kineski šok" doveo je do toga da su Sjedinjene Države izgubile više od 2 miliona radnih mesta – u periodu od 1999. do 2011. godine - pošto su proizvođači nameštaja, igračaka i odeće podlegli konkurenciji. Zapadne zemlje su izdvojile milijarde dolara za podršku strateškim industrijama i uvele su ili prete da će uvesti carine na uvoz iz Kine.
Ako se situacija ponovi, novi "kineski šok" će biti drugačiji, upozorava profesor ekonomije sa MIT-a (Tehnološkog instituta u Masačusetsu) David Autor, koji je proučavao bum kineskog uvoza. On je istakao da su zabrinutosti Zapada sada fundamentalnije jer je sada takmičenje u proizvodnji visokih tehnologija kao što su automobili, kompjuterski čipovi i složeni inženjering – industrije koje se smatraju važnim za tehnološko liderstvo.
Prošle godine kineska ekonomija je porasla za 5,2 odsto, što je niska cifra po njenim standardima, ističe Volstrit džurnal. Ekonomisti očekuju dalje usporavanje usred dugotrajne krize na tržištu nekretnina, pada investicija i pada potrošnje.
Autor: redportal.rs
