Zaključili su da basen emituje oko 11 tona (12,1 tona) vodonika godišnje

Najveće količine vodonika otkrivene se u jednom rudniku hroma u Albaniji, tako što je curio kroz basen vode.

Vodonik je dugo tražen kao alternativa fosilnim gorivima jer se može sagoreti bez ispuštanja gasova staklene bašte. Međutim, do sada je bilo teško doći do prirodnih zaliha vodonika, a resurs se obično proizvodio od prirodnog gasa putem procesa koji troši energiju i emituje ugljen-dioksid.

Štaviše, uprkos činjenici da je poznato da vodonik igra ključnu ulogu u održavanju života duboko unutar Zemljine kore, naučnici su generalno pretpostavljali da visoka reaktivnost gasa sprečava da se akumulira u velikim podzemnim naslagama.

Sve je to počelo da se menja kada je zapaljivi gas prvi put otkriven u rudniku Bulkize u Albaniji 1992. Velike eksplozije 2011, 2017. i 2023. godine podstakle su sumnje da je gas bez mirisa zaista vodonik, a istraživači su sada utvrdili da bi rudnik mogao da stoji na vrhu raseda koji sadrži između 5.000 i 50.000 tona (5.511 do 55.115 tona) dragocenog resursa.

Analizirajući gas koji je curio kroz basen u rudniku, autori studije su utvrdili da je to zaista 84 posto vodonika, zajedno sa manjim količinama metana i azota. Računajući protok gasa, zaključili su da basen emituje oko 11 tona (12,1 tona) vodonika godišnje.

Kombinujući ovo sa drugim tokovima u bušotini i oknu unutar istog rudnika, istraživači su izračunali da ukupna količina vodonika koji prolazi kroz rudnik iznosi oko 200 tona (220 tona) godišnje.

- Naša studija otkriva visoku stopu emisije gotovo čistog geološkog H2, što sugeriše potencijal za novi primarni izvor energije koji se može ekstrahovati - piše u studiji.

Intrigantno je da se rudnik Bulkize nalazi unutar stene bogate gvožđem poznatog kao ofiolit, za koju je poznato da stvara vodonik dok reaguje sa vodom.

- Otkrivamo da ofioliti, koji su stene plašta iz okeanske kore koje su navučene na kontinente, ne samo da predstavljaju efikasne izvorne stene, već takođe imaju potencijal da sadrže visokokvalitetne rezervoare gasa bogate H2 - zaključuju oni.

Studija je objavljena u časopisu Science.

Autor: redportal.rs