Istraživanja pokazuju da vrtlarenje ne samo da poboljšava fizičko zdravlje, već ima i značajan uticaj na mentalne funkcije, čineći ga korisnom aktivnošću za sve uzraste.
Jedna od ključnih prednosti vrtlarenja je smanjenje stresa. Studije su pokazale da kontakt sa prirodom, čak i kroz jednostavan pogled na biljke, može smanjiti nivo stresa i poboljšati raspoloženje. Ovaj efekat je delimično rezultat naše evolucije, jer su naši preci prepoznali prirodu kao sigurno okruženje koje doprinosi oporavku od stresa.
Vrtlarenje takođe poboljšava pažnju i koncentraciju. Aktivnosti poput planiranja, sadnje i održavanja biljaka zahtevaju mentalnu angažovanost, što može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija, posebno u starijem uzrastu.
Za starije osobe, vrtlarenje može biti posebno korisno. Jedno istraživanje je pokazalo da su ljudi koji su svakodnevno vrtlarili imali 36% manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji to nisu radili. Ove aktivnosti pružaju i fizičku aktivnost i mentalnu stimulaciju, što je ključno za očuvanje zdravlja mozga.
U nekim zemljama, vrtlarenje je postalo deo terapijskih programa. Na primer, u Norveškoj postoje "care farm" centri, gde ljudi sa demencijom učestvuju u poljoprivrednim aktivnostima, što im pomaže da ostanu fizički aktivni i socijalno povezani, smanjujući tako simptome bolesti.
Za one koji nemaju pristup velikim vrtovima, čak i mali balkonski vrtovi mogu doneti koristi. Briga o biljkama, bilo da su to začini, cveće ili povrće, može pružiti osećaj postignuća i smanjiti osećaj stresa i anksioznosti.
U zaključku, vrtlarenje je jednostavan, pristupačan i efikasan način da poboljšamo svoje mentalno zdravlje i kvalitet života. Bez obzira na godine ili fizičke sposobnosti, svako može pronaći zadovoljstvo u radu sa zemljom i biljkama.
Autor: redportal.rs
