Čini se da postoji jedna mala reč koja može mnogo toga reći o istinitosti nečije tvrdnje. Prema rečima advokata Džefersona Fišera, koji je gostovao na podkastu Diary of a CEO, upotreba apsolutnih izraza kao što su „nikada“ ili „uvek“ može biti jasan pokazatelj neiskrenosti. Fišer objašnjava da se lažljivci često služe ovim ekstremnim rečima kako bi pojačali svoju verodostojnost, i samim tim predstavljaju grubu grešku – jer većina ljudi nikada ne ponaša se uopšteno dosledno u svakoj situaciji.
U jednoj simulaciji, kada je Fišer pitao sagovornika: „Da li si tokom vožnje slao poruke?“, odgovor je bio: „Ne, ja nikada ne pišem tokom vožnje.“ Ali, kako Fišer objašnjava, većina ljudi bar jednom u životu pošalje poruku dok vozi – i ta tvrdnja je po prirodi lažna.
Kada je isto pitanje kasnije ponovljeno sporije, lažljivac je promenio odgovor govoreći: „Pa, mislim, nekad se i to desi“, čime se potvrdilo da je prethodni absoluten odgovor – indikator laži.
Lingvistički eksperimenti potvrđuju Fišerov nalaz: lažljivci ređe koriste indikatore nesigurnosti poput “hm” i “uh”, pokušavajući da zvuče čvršće i sigurnije. Ipak, ponekad i upravo taj manji broj neizgovorenih fraza može biti indikator da je izjava bila osmišljena unapred.
Hulkova ĆERKA izbačena iz TESTAMENTA 📜
Sve ovo podržava i psiholingvistički model COLD (Contextual Organization of Language and Deception), koji pokazuje kako kontekst utiče na izbor jezika prilikom laganja. Osim toga, lažljivci češće izbegavaju lične zamenice kao što su „ja“ i „moji“, koristeći umesto toga opštine konstrukcije koje emocionalno distanciraju sagovornika od priče.
Upotreba reči poput „nikada“ i „uvek“ – naročito ako su deo eksplicitne izjave – može izazvati sumnju. Ipak, ni jedan verbalni pokazatelj nije nepogrešiv: ljudi imaju različite navike u govoru, a kontekst mnogo znači. Džeferson Fišer savetuje da, ukoliko osoba brzo odgovori sa apsolutnim izrazom, postavite isto pitanje sporije – u većini slučajeva lažljivci će promeniti odgovor.
Autor: redportal.rs
