Svemirski letovi menjaju strukturu i funkciju bubrega, a galaktičko zračenje izaziva trajno oštećenje ovih organa. To bi značajno ugrozilo bilo kakvu misiju do Marsa, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerzitetskog koledža Londona (UCL).
Studija objavljena u Nature Communications najveća je analiza zdravlja bubrega u svemiru i uključuje i prve zdravstvene podatke astronauta s komercijalnih letova, saopštio je UCL.
- Misije ka dubokom svemiru planirane su već ove decenije. Međutim, zdravstvene posledice mikrogravitacije i galaktičke kosmičke radijacije tokom višegodišnjih misija na najvažnije unutrašnje organe poput bubrega uglavnom su neistražene. Izveli smo biomolekularne, kliničke hemijske i morfometrijske analize uzoraka i podataka 11 miševa koji su leteli u svemir, 5 ljudi, 1 jednog pacova koji je bio u simuliranoj mikrogravitaciji i 4 miša izložena simuliranoj galaktičkoj kosmičkoj radijaciji. Otkrili smo da svemirski letovi indukuju defosforilaciju bubrežnog transportera što može da ukaže na to da povećan rizik astronauta od nefolitijaze predstavlja bubrežni fenomen, a ne samo sekundarnu posledicu gubitka koštane mase, remodeliranje nefrona i oštećenje bubrega kada su izloženi dozi simulirane kosmičke radijacije kao da putuju do Marsa - navodi se u studiji, prenosi Telegraf.
Rizici koji idu uz svemirske letove poznati su još od sedamdesetih godina, nakon što su ljudi počeli da putuju van Zemljinog magnetnog polja. Među njima su gubitak koštane mase, slabljenje srca i vida, kao i dobijanje kamena u bubregu.
Misli se da mnogi od tih problema imaju veze sa svemirskom radijacijom, od solarnih vetrova do galaktičke kosmičke radijacije, od koje nas štiti Zemljino magnetno polje. Većina letova u svemir bila je u niskoj orbiti, gde postoji delimična zaštita, a samo 24 ljudi letelo je do Meseca, gde su bili izloženi galaktičkoj kosmičkoj radijaciji na između 6 i 12 dana, navodi UCL. Niko nije proučavao promene u bubrezima i drugim organima tokom dugotrajnih putovanja van Zemljinog magnetnog polja.
Najviše zabrinjavajuće otkriće, posebno za put do Marsa koji bi trajao tri godine, jeste to da su bubrezi miševa koji su bili izloženi radijaciji 2,5 godina imali trajna oštećenja i da su prestali da funkcionišu.
- Znamo šta se dešava astronautima na relativno kratkim svemirskim misijama kakve su do sada izvođene, u smislu zdravstvenih problema poput kamenja u bubrezima. Ono što ne znamo je zašto se to dešava, kao ni šta će se desiti astronautima na dužim letovima poput predloženog leta do Marsa. Ako ne razvijemo nove načine zaštite bubrega, rekao bih da ako astronauti uspeju da stignu do Marsa, u povratku bi im bila potrebna dijaliza. Znamo da bubrezi kasno pokazuju oštećenje, a kada ono postane jasno prekasno je da se spreči njihov krah, što bi bilo katastrofalno i za misiju – rekao je dr Kit Siju, autor studije i istraživač UCL.
Autori kažu da iako ovo predstavlja ozbiljnu prepreku za put ka Marsu, neophodno je identifikovati problem pre nego što se smisli rešenje.
X uvodi PRIVATNE LAJKOVE!
Autor: Telegraf
