Nova studija MRAVA sa Fidžija potvrdila alarmantan PAD BROJA INSEKATA 🐜

Ni insekti na udaljenim ostrvima nisu zaštićeni od ljudskog uticaja

Novo istraživanje populacija mrava na Fidžiju pokazuje da ni insekti na izolovanim ostrvima nisu imuni na posledice ljudske aktivnosti, koja je širom sveta dovela mnoge vrste do ivice opstanka. Analiza DNK endemskih mrava iz muzejskih zbirki otkrila je da čak 79% populacija u ovom pacifičkom arhipelagu beleži pad, piše The Guardian.

Procene govore da su stotine hiljada vrsta insekata nestale u poslednjih 150 godina, dok planeta svake godine gubi između 1% i 2,5% preostale biomase insekata. Stručnjaci ovaj trend nazivaju „apokalipsom insekata“. Uprkos tome, detaljni podaci o dugoročnim promenama brojnosti insekata i dalje su retki.

Studija objavljena u časopisu Science donela je nove dokaze o stanju insekata na jednim od najudaljenijih mesta na svetu.

- Sada prvi put imamo genetske tragove koji potvrđuju ono što smo dugo sumnjali – da endemske vrste na izolovanim ostrvima nestaju - rekao je Evan Economo, entomolog sa Instituta za nauku i tehnologiju Okinawa u Japanu i jedan od autora istraživanja.

Tim je proučavao genome mrava s Fidžija koristeći primerke prikupljene tokom proteklih decenija i pohranjene u muzejima. Na osnovu genetskih varijacija uspeli su da rekonstruišu da li su populacije kroz vreme rasle ili se smanjivale.

Rezultati su zabrinjavajući: 79% endemskih vrsta mrava beleži pad. Proces je počeo dolaskom ljudi na ostrva pre oko 3.000 godina, a drastično se ubrzao u poslednja tri veka, uporedo s evropskim kontaktima, globalnom trgovinom i modernom poljoprivredom.

Uticaj čoveka na insekte na udaljenim tropskim ostrvima posebno je teško pratiti, ali i presudan je za očuvanje prirode. Ostrva su istovremeno žarišta biodiverziteta i izuzetno ranjiva na izumiranje.

- Galapagos, Havaji i Fidži razvili su vrste koje postoje samo tamo i koje su često potpuno različite od svojih kopnenih rođaka - objašnjava Economo.

Nalazi s Fidžija uklapaju se u širu sliku globalnog propadanja insekata. U Nemačkoj je broj letećih insekata u rezervatima smanjen za 75% za manje od 30 godina. U SAD-u je broj kornjaša pao za 83% u 45 godina, dok se u Evropi populacija livadnih leptira u poslednjoj deceniji smanjila za više od trećine.

Na insekte istovremeno utiču gubitak staništa, pesticidi, klimatske promene i svetlosno zagađenje.

- Moramo pratiti insekte na više lokacija i na različite načine da bismo razumeli šta se dešava s njima i s drugim beskičmenjacima - zaključuje Economo.