Pre nego što je crna postala najmodernija boja na svetu, život na Zemlji bio je obučen u neonsko roze. Ostaci ove daleke ere obojene ružičastom još uvek se mogu videti u fosilizovanim ostacima bakterija koje su živele u drevnom okeanu pre 1,1 milijardu godina, što ih čini najstarijim poznatim biološkim pigmentima na planeti.
Otkriće je napravljeno 2018. godine, kada su istraživači analizirali stene pronađene u morskom ležištu škriljaca stotinama metara ispod površine basena Taoudeni u Mauritaniji. Neverovatno, istraživači su uspeli da izvuku molekularne fosile hlorofila iz fosilizovanih cijanobakterija unutar ove primordijalne stene, nadmašujući sledeće najstarije primere za oko 600 miliona godina.
Foto: Proceedings of the National Academy of Sciences./N. Gueneli1 A. M. McKenna N. Ohkouchi C. J. Boreham J. Beghin E. J. Javaux J. J. Brocks1
Normalno zelene boje, hlorofil je primarni pigment koji se nalazi u fotosintetskim biljkama i algama, ali je poprimio tamnocrvene i ljubičaste nijanse kada se ekstrahovao u koncentrovanom obliku iz drevnih mikroba. Nakon razblaživanja, pigment je izgledao svetlo roze, pružajući uvid u nijansu koja je možda obojila rana mora.
- Jarko ružičasti pigmenti su molekularni fosili hlorofila koje su proizveli drevni fotosintetski organizmi koji naseljavaju drevni okean koji je odavno nestao - objasnio je autor studije dr Nur Gueneli u izjavi.
Pored vaskrsavanja najranije poznate biološke boje, istraživači su takođe uspeli da rekonstruišu sastav fotosintetskog života u okeanima srednje proterozojske ere, koja je trajala od pre oko 1,8 milijardi do 800 miliona godina. Analizom vrednosti izotopa azota unutar fosilizovanog pigmenta, oni su utvrdili da su ovim drevnim morima dominirale sićušne cijanobakterije, dok su veće planktonske alge praktično odsutne.
Foto: Proceedings of the National Academy of Sciences./N. Gueneli1 A. M. McKenna N. Ohkouchi C. J. Boreham J. Beghin E. J. Javaux J. J. Brocks1
Takav nalaz pomaže da se objasni zašto složene životinje još nisu evoluirale u to vreme, sugerišući da vrste fotosintetizirajućih mikroba koje su postojale u to vreme jednostavno nisu bile dovoljno velike da izdrže visoko razvijene oblike života.
- Precizna analiza drevnih pigmenata potvrdila je da su sićušne cijanobakterije dominirale osnovom lanca ishrane u okeanima pre milijardu godina, što pomaže da se objasni zašto životinje nisu postojale u to vreme - rekao je dr Gueneli.
- Alge, iako su još mikroskopske, imaju hiljadu puta veće zapremine od cijanobakterija i mnogo su bogatiji izvor hrane. Okeani cijanobakterije počeli su da nestaju pre oko 650 miliona godina, kada su alge počele da se brzo šire da bi obezbedile nalet energije potrebnu za evoluciju složenih ekosistema, gde bi velike životinje, uključujući ljude, mogle da napreduju na Zemlji - nastavio je autor studije dr Jochen Brocks.
Studija je objavljena u Proceedings of the National Academy of Sciences.
NAUKA: BATERIJA NA KRV? 🤔⚡🩸
Autor: redportal.rs
