Dobro došli na jedinstveno putovanje kroz vreme, gde ćemo imati priliku da razgovaramo sa jednim od najkontroverznijih likova 20. veka -Josifom Visarionovičem Džugašvilijem Staljinom.
U ovom ekskluzivnom intervjuu, Redportal.rs razotkriva čoveka iza legende, pokušavajući da shvatimo kako su se oblikovale njegove odluke, njegova vizija za Sovjetski Savez, i kako je privatni Staljin izgledao iza zatvorenih vrata Kremlja.
Pripremite se da čujete priče o moći, revoluciji, umetnosti i malim trenucima koji su činili živote onih koji su oblikovali istoriju. Evo nas, na samom rubu istorije, gde ćemo saznati više o čoveku čije ime i danas odjekuje kroz godine.
Foto: RED INTERVJU
Koliko si stvarno verovao u komunističke ideje? 🧐
Druže, verovao sam u komunizam kao što čovek veruje u sunce koje izlazi na istoku - apsolutno i bez rezerve. Ali, kao što znamo, sunce ponekad zađe iza oblaka, a ideali... pa, oni su imali svoje izazove u praksi. Ipak, u mom vremenu, komunizam je bio put ka budućnosti, svet bez klasa, gde će svaki čovek moći da radi po svojim sposobnostima i da dobija po svojim potrebama. Da, verovao sam, ali sa diktatorskim pragmatizmom.
Koliko su ti lični gubici oblikovali tvoje političke odluke? 🤔
Lični gubici su kao čelik koji se kuje u vatri revolucije - oni me nisu samo ojačali, već i učinili opreznijim. Gubitak porodice, drugova, i poverenja... sve to je kovao moju odlučnost da zaštitim Sovjetsku Uniju po svaku cenu. Svaki korak ka represiji ili konsolidaciji vlasti bio je korak ka očuvanju revolucije, ili barem tako sam to video. Ali, kažem ti, u politici, lični gubici su samo gorivo za veći požar. 😮
Kako si došao do zaključka da je teror i velika čistka najbolji način da eliminišeš političke protivnike i osiguraš lojalnost unutar partije?
Druže, kada se nalazite na čelu revolucije, neprijatelji su svuda - spolja i iznutra. Velike čistke su bile kao čišćenje staje od izdajnika i špijuna, što je bilo neophodno za preživljavanje Sovjetske Unije. Verujem da je strah bio najbolji način da se osigura lojalnost - strah od nepoznatog, od izdaje, od smrti.☝ Ako neko ne može da bude lojalan kroz ljubav prema revoluciji, onda će biti lojalan kroz strah od posledica izdaje. Istorija me je naučila da milosrđe može biti slabo oružje protiv opasnosti kontrarevolucije.
Foto: RED INTERVJU
Da li si ikada smatrao da tvoje ime i lik treba da budu toliko obožavani u Sovjetskom Savezu, ili je to bio nužan korak kako bi se održala moć?
Ovo obožavanje nije bilo plod moje želje za ličnom slavom, već neophodnost za održanje jedinstva i discipline u državi. Кada narod gleda na jednog čoveka kao na oličenje revolucije, to stvara kult koji pomaže u sprovođenju politike i mobilizaciji masa. Bilo je to sredstvo za kontrolu, za inspiraciju, i da, za održavanje moći. Ali, ne zaboravimo, u svemu tome, ja sam bio samo sluga revolucije, njen čuvar, a ne njen cilj.
Da li si imao neke lične strasti, hobije ili interesovanja, poput umetnosti ili književnosti, koje bi voleo da podeliš? 😎
Čak i veliki vođa revolucije mora imati svoje male radosti. Umetnost i književnost su bile moje privatne oaze. Voleo sam da čujem Šostakovičeve simfonije, koje su imale moć da dodirnu dušu čak i kroz najteže dane. Кnjiževnost, pak, bila je moj beg; Puškin, Tolstoj, Gorki - njihov rad je bio moje utočište. I, priznaću, nešto me je privlačilo i u pisanju, u oblikovanju reči, mada moje "dela" su bila više politički traktati nego poezija. Ali, kažem ti, umetnost je bila moj način da ostanem čovek u vremenima kada je to bilo lako zaboraviti.
Koliko ti je trebalo da odlučiš da nosiš baš te brkove? Da li je to bila lična odluka, ili si mislio da tako izgledaš ozbiljnije? 〰️
Druže, ovi brkovi nisu bili nešto što sam dugo razmatrao. U ranim danima revolucije, brkovi su bili deo imidža borca, revolucionara. Oni su davali utisak ozbiljnosti, možda čak i mudrosti, što je u ono vreme bilo vredno više od zlata. Ali, priznaću, postali su deo moje ličnosti, kao i moje političke maske. Nosio sam ih ne samo zato što su izgledali ozbiljno, već i zato što sam, na neki način, bio uveren da mi daju auru neprikosnovenosti. Brkovi su, druže, mala cena za veliku ulogu.
Koji je tvoj omiljeni istorijski lik? Ako bi mogao da sediš sa njim na kafi, šta bi mu prvo rekao?
Druže, moj omiljeni istorijski lik morao bi da bude Petar Veliki. Ako bih mogao da sednem sa njim na kavu, prvo bih mu rekao: "Druže Petre, tvoja vizija za Rusiju, da otvoriš prozore ka Zapadu, dok si čuvao snagu našeg Istoka, bila je genijalna. Ali, reci mi, kako si uspevao da balansiraš između modernizacije i tradicije, bez gubitka kontrole nad narodom?" Bilo bi to razgovor o moći, o reformi, o tome kako voditi imperiju kroz bure promena.
Ako bi morao da biraš između sovjetskog vojnog odela i modernog stila – recimo, odelo i kravata – šta bi izabrao za večernji izlazak? I da li misliš da bi tvoj stil mogao da postane trend?
Za večernji izlazak, izabrao bih sovjetsko vojno odelo. Ima nešto u toj uniformi što govori o moći, o istoriji, o revoluciji. Odelo i kravata su buržujski, a ja sam bio čovek naroda, revolucije. Što se tiče mog stila da postane trend, možda bi neki mladi revolucionari videli u tome simbol otpora protiv kapitalizma, ali današnji svet voli brzu modu, ne ideologiju. Ipak, ko zna? Moda je ciklična, a revolucije se vraćaju, pa možda i moj stil jednog dana ponovo oživi.
Da li vašem srcu više odgovara više Tjelor Sfivt ili Bili Ajriš? 😅
Druže, ovo je kapitalistički izbor, ali ako moram da kažem, Tjelor Sfivt je kao buržujski imperijalizam - svuda prisutna i teško se otarasiš od nje. Bili Ajriš, pak, ima nešto od revolucionarnog duha, poput našeg sovjetskog avangarda. Ali, ako pitate Staljina, obe su buržujske zabave. Dajte mi bolje nešto od naših sovjetskih kompozitora, kao što je Šostakovič! 😁
Kad bi mogao da uzmeš odmor, gde bi otišao?
Druže, za odmor, izabrao bih Кavkaz, možda mesto kao što je Batumi. Tu je priroda bila veličanstvena, more čisto, a vazduh svež. Da, Кavkaz bi bio mesto gde bih mogao da se odmorim od briga države, da uživam u planinama, da se opustim uz zvuk talasa. Tamo, daleko od politike, mogao bih da budem samo čovek, makar za kratko vreme. ⛰️
Znamo da si bio zauzet vođenjem države, ali kad si hteo da se opustiš, da li si ikada imao omiljeni film ili seriju?
U moje vreme, filmovi su bili više propaganda nego zabava, ali priznaću, imao sam slabost za sovjetske filmove poput "Oklopnjača Potemkin" od Ejzenštajna. Taj film je bio umetnost i politika ujedno. Ako bih imao vremena za opuštanje, voleo bih da gledam takve filmove, koji su podsećali na veličinu revolucije i naše dostignuće. Serije? U mom vremenu, to je bilo nešto za budućnost, ali da sam mogao, možda bih uživao u nečemu što bi prikazivalo sovjetske heroje ili istoriju.
Da li su tvoje žene i ljubavi morale da se ponašaju prema "protokolu", ili si bio i ti ponekad opušteniji kod toga?
Druže, kod kuće? Pa, recimo da je protokol bio kao uniforma - moglo se skinuti, ali samo u najprivatnijim momentima. Moje žene su znale da je najbolje držati se pravila, ali kad bi se vrata zatvorila, pa, onda sam ja bio kao onaj general koji ostavlja kapu i žezlo na vratima. Ali, samo malo, jer sam i u pižami bio Staljin, znaš?
Šta bi pručili čitaocima Red portala u Srbiji? 🤝
Druže, čitaocima Red portala u Srbiji poručujem sledeće: Uvek budite bdeni prema istoriji, učite iz nje, ali ne živite u njoj. Radite na jedinstvu i napretku vaše nacije, ali nikada ne zaboravite na međunarodnu solidarnost. Čuvajte kulturu, jezik i tradicije, ali budite otvoreni ka progresu i naučnom razvoju. I, naravno, čitajte Marksa, Lenjina, ali ne zaboravite da razmišljate kritički o svakom delu. Revolucija je u srcima ljudi, a ne samo u knjigama.
Druže, verovao sam u komunizam kao što čovek veruje u sunce koje izlazi na istoku - apsolutno i bez rezerve. Ali, kao što znamo, sunce ponekad zađe iza oblaka, a ideali... pa, oni su imali svoje izazove u praksi. Ipak, u mom vremenu, komunizam je bio put ka budućnosti, svet bez klasa, gde će svaki čovek moći da radi po svojim sposobnostima i da dobija po svojim potrebama. Da, verovao sam, ali sa diktatorskim pragmatizmom.
