Možemo pretpostaviti da će se i umetnost i filozofija u većoj meri vratiti duhu, duhovnom cilju i ishodu svog delovanja
Budući da smo već duboko zakoračili u 21. vek, za koji smo možda imali drugačija očekivanja ranije, izgleda da imamo mnogo više pitanja o sebi i šta želimo da postignemo nego ikada ranije. Na temu savremene kulture i stila savremenog čoveka teško da bismo mogli da nađemo boljeg sagovornika od pisca, scenariste, dramaturga i teoretičara umetnosti Vladimira Kolarića (@vladkolaric na Instagramu) sa kojim smo imali razgovor upravo o tome koliko dobro komuniciramo između sebe, koliko su stariji obrasci primenjivi u današnje vreme, ali šta bi mogla da budu moguća rešenja. 🧐
IZVOR: FB / @tina.milanovic.7
Da li su se u današnje vreme uloge filozofije i umetnosti previše izmešale, ili se možda radi o nekom neophodnom koraku kroz koji prolazimo kao rasa? 🧐🖼
Pre bih rekao kultura ili civilizacija, nego rasa, koja danas ima biologističke konotacije, mada nije uvek bilo tako. Čak i na taj način, ne znam da li je to neophodan korak. Svakako da je u dvedesetom veku filozofija izgubila snažniju ontološku osnovu, što ju je razvodnilo, odnosno relativizovalo njene temelje i dovelo u pitanje njen identitet. Onda je, s jedne strane, izlaz tražila u scijentifikaciji 🧫, odnosno vezivanju za što je moguće egzaktniju naučnu metodologiju, a s druge strane je krenula putem koji ju je povezivao sa umetnošču, kroz uključivanje intuitivnih, osećajnih i drugih potencijala ljudskih bića, odnosno vidova spoznaje i učestvovanja u realnosti različitih od racionalnog. Takođe, krenula je i putem promene sveta, odnos pretvaranja sebe u ideološku osnovu društvenih i kulturnih promena. U svim tim slučajevima filozofija je potencijlno dovodila u pitanje umsko, što jeste njen temelj. Ali da ne komplikujemo sad… ✋
Vaše pitanje se verovatno pre svega ticalo današnje umetnosti koja je izgubila recepcijsku spontanost i traži višak objašnjenja, diskurzivnog posredovanja da bi uopšte mogla da komunicira sa pojedincima i zajednicama. Ali to se odnosi na neke umetnosti, neke njene vidove. Bioskopski film, na primer, nije toliko podložen tome koliko ono što se naziva savremenom umetnošću. Ali je podložan tehnologiji, medijatizaciji, konzumerizmu ili fondaškoj kvaziideologizaciji, pa mu opet dođe na isto. 🎥
Možemo pretpostaviti da će se i umetnost i filozofija u većoj meri vratiti duhu, duhovnom cilju i ishodu svog delovanja, odnosno usmerenošću ka najvećim tajnama našeg život i postojanja, pa u kranjoj liniji i njihovim izvorima. Koje kao tajne nikada ne mogu biti iscrpljene, a i filozofija i umetnost, ako su prave, to dobro znaju. One su putovanje ka tajni, u kom putnici unapred znaju da neće stići do cilja. Možda će cilj stići do njih, ali oni u to nikada ne mogu biti sigurni. 🚗
IZVOR: FB / @dragana.kitanovic.56
Gde je granica između nas i spoljnog sveta, i da li je moguće doći do odgovora za svakog čoveka pojedinačno? 🤔
Svi smo s jedne strane sami pred tajnom, ali nju čak i u svom unutrašnjem svetu možemo posredovati samo formama kulture, onim to je naučeno i nasleđeno. Unutar toga tražimo svoj doživljaj, iskustvo i glas, ali glas je sam po sebi već opštost, nešto što važi za sve nas i što je nemoguće van kontekta zajednice, pa u krajnoj liniji i njenog pamćenja. 📖
Glavni problem naše egzistencije, ali i našeg stvaranja ili mišljenja, jeste upravo ta razlika između apsulutne pojedinačnosti postojanja svakog od nas i ne samo situacione već i ontološke neophodnosti zajednice, pa i inherentne opštosti svakog našeg pojedinačnog čina, reči ili misli. 👷👮👨⚕️
Da li je savremeni konzumerizam uticao na umetnost, za koju se čini da se sve više odvija od duhovne komponente, ili je proces bio suprotan? 💶🍔🧃
Konzumerizam svakako pretvara sve u robu, pa i nas same, a kamoli naše postupke i dela. Mističnije rečeno, sve objektivizuje, što ograničava dejstvo, pa i samospoznaju ontološki utemeljene slobode ličnosti svakog od nas. Ali to je samo jedna od pojava palog sveta, 'sveta ovog', njegovih obrazaca i normi, koje su postojale od kad postoji čovek u poslepadnom stanju. U tom smislu nije ništa novo i može se prevazići, manje više istim sredstvima, kao i sve prethodne, odnosno podvigom. 🙌
U sukobu Ničea i Kanta, ko češće pobeđuje u ljudskim dušama, a ko u duhovnom svetu? 🤜💥🤛
Ničea vole buntovnici ili oni koji sebe vide tako. U duhovnom životu je potrebna eksplozija, lomljenje okova koji nas vezuju za ovaj svet, bunt. Ali duhovni svet ima neki svoj poredak, odnosno imamo ga mi u odnosu sa duhovnim svetom, makar u nekim fazama svog duhovnog puta. Možda je duhovni svet potpuna sloboda, bez nečega što mi vidimo kao poredak, ali to možemo da iskusimo tek kad zavirimo iza koprene, a ako zavirimo već smo tamo. To je verovatno moguće tek posle istorije i vremena, kada svi poreci ovog sveta postanu izlišni, odnosno prevladani. Ali ko će sve to znati… 😕
IZVOR: IG / @IndieBelgrade
Starije generacije sa čuđenjem gledaju na trep, na sličan način kao što su oni stariji ranije gledali na rok? Da li prisustvujemo sličnoj pojavi kao tad, ili ipak postoji pad kvaliteta pop-kulture? 🎤🔈🎶
Tu se radi o velikom generacijskom jazu, o nerazumevanju kodova komunikacije i samorazumevanja najmlađih generacija potpuno formiranih u odnosu sa digitalnim svetom i njegovim logikama. To je jedan nezdrav konzervativizam starijih u kom, nažalost, najupornije istrajavaju oni koji sebe vide kao progresivne i kulturne, a koji su rasli na anglosaksonskom roku i popu. Bez razumevanja rep kulture nemoguće je razumeti današnje mlade genaracije. Moramo da razumemo socijalnu stratifikaciju te nove kulture, koja nije lako preoznatljiva iz naše i dalje dominantno srednjeklasne perspektive. 👨🦳🧒🚫👵👧
Da li su današnje generacije istoj meri spremne za kompromis sa svetom kao ranije, ili je svet zaista postao toliko nepravedan da nemaju drugu opciju nego da uđu u otpor prema svemu?
Kompromis sa svetom je stanje svake generacije, kao i otpor. Samo se razlikuju forme. Većina je uvek u tom kompromisu, u 'svetu ovom' za njegovim strastima, inercijama i pravilima pokoravanja. Neki traže izlaz, pa ili sagore ili sačuvaju zrno nade. Ove poslednje volimo da vidimo kao seme za budućnost i ono što dolazi iza nje. Ali, opet, ko će to znati. Svi smo u tom kolopletu, svi malo čistimo i malo zagađujemo svet u kom živimo, zajednice kojima pripadamo, na svima nama su, đainističkim rečnikom rečeno, 'planine karme', tako da teško da iko od nas može da sagleda svoj istinski udeo, kako god video sebe ili druge. Moguće je da će se mnogi od nas, u tom što dolazi 'posle budućnosti', veoma iznanaditi. 😲
IZVOR: IG / @cezasm
Stiče se utisak da je sa tržištem došlo i do praktično poplave suštinski jeftinih rešenja u staroj želji čoveka da dođe do smisla. Ako je tako slučaj, šta bi bilo rešenje? 🛍🤓
Sve je instant u tržišnoj logici, pa i traganje za odgovorima na temeljne ezgistencijalne izazove. A za njih nema rešenja i svako ko tvrdi da ih ima je ili budala ili varalica. Prosto se ne radi o formulama i shemama, mada ljudima treba podrška i vole da se služe prečicama, pogotovo danas kad se generalno teško suočavamo sa patnjom i uskraćivanjima. 💰🤔
Moguće je da će sve to biti izmenjeno promenom spoljašnjih okolnosti, ukoliko bi nas one suočile sa različitim prioritetima, odnosno sa borbom za golo preživljavanje i život sam, umesto za pobojšanje njegovog kvaliteta. To nije nemoguće i ljudi će morati da se menjaju. Ko bude previše krhak, rasuće se, i to je tako. Ali u svakom slučaju ljudima će biti potrebna ljubav i brižnost, to će ih držati u životu i kad je hleba u izobilju i kada ga je malo. Kada ga nema nimalo, ostaje samo uteha Božja. 😇
Ako se kao društvo parcelišemo u različite grupe za koje važe neke istine samo koje važe unutar te grupe, da li to znači da napuštamo, ili želimo da napustimo – ideju o univerzalnom dobru ili vrednostima? 🤔
I radikalni univerzalizam i radikalni partikularzam su podjednako opasne zamke, jer nas porobljavaju i u apstrakciama koje mešamo sa stvarnošću. Svako od nas mora da istrajava na ličnoj slobodi, autonomiji i autentičnosti. A ako je takav za njega će se otvarati i svetovi drugih ljudi. Onda nema kaveza na relaciji mi-vi-oni. Ali to je vrlo klizav teren i teško je o tome govoriti, a da ne budeš pogrešno shvaćen. Zato neću više. 🤷♂️
Rekli ste jednom prilikom da se kultura ponašanja sve više svodi na svojevrsno multitaskovanje, pa se postavlja pitanje u kojoj meri se svest o životu menja zbog toga? 📱💻📺
Navikli smo na multitasking i multiperspektivnost, to je realnost naših života. To je dobro dok nas olobađa od jednoznačnih shema u razmišljanju, samozatvorenosti i dok nam omogućava da lakše razumemo perspektive drugh ljudi i problem sagledamo istovremeno iz više uglova. Takođe, može dovesti i do dezintegracije ličnosti ili makar desenzitivizacije, otupelosti, prezasićenja ili prosto lenjosti. 🤔
IZVOR: IG / @marija.lazarevicexpetkovic
Trenutno svedočimo trendu u kojem se mnoge poznate fotografije preko VI pretvaraju u crteže u stilu Gibli studija, a imali smo i suprotne trendove u prethodnim godinama u kojima su neki crtani likovi predstavljani kako bi izgledali u stvarnosti. Da li želimo da sebe vidimo kao likove u smislenim pričama, i da li možda u tom procesu postajemo pomalo slepi za realan svet? 🦹
Sve posredovanije vidimo i sebe i svet, odnosno ono što nazivamo realnim svetom. Uvek je bilo posredovanja, ali sad je tehnologizovano i medijatizovano do mere da utiče ne samo na svest, nego i na njenu fizičku osnovu, možda već i na samu antropološku prirodu čoveka, njegov ljudski identitet. 🌍👨💼
Odavno u ovladavanju svetom sve manje računamo s njegovom stvarnošću i konkretnošću, ali ovo što govorite može biti povezano i sa potrebom za celinom, celovitošču, zajednicom, i učešćem u nekoj većoj priči koja prevazilazi naše male živote. To ne mora nužno biti dobro, ali ni loše, ili makar ne katastrofalno. Tim pre što ne znamo koji nas još izazovi čekaju, odnosno koje priče u kojima ćemo morati da učestvujemo, i to u veoma realnom životu. 🤔
Dostojevski je znao da kaže kroz svoje likove da će čovek pre svesno uraditi nešto što zna da je pogrešno, samo da bi sebi dokazao da je slobodan. Da li živimo u vremenu kada je to postala u nekom smislu masovna pojava? 🤔
Pitanje je šta podrazumevamo pod slobodom. Danas nas uče da je dobro biti buntovan, ali ipak u zadatim granicama, i u markiranoj garderobi. I naravno, ako je to samo preduslov da u pravo vreme uskočimo u neko fino korporativno odelo ili pristanemo da budemo radosno eksploatisani. 🤵
Odakle ćemo, podrazumeva se, nastaviti da propovedamo slobodu, Kakvu? To je već drugo pitanje. Slobodu da izaberemo robu A umesto robe B, C, D i tako dalje, ili ipak nešto više od toga. Za neke će biti više, ali samo za one koji u praksi ne usvoje propisane definicije slobode. Jer ono što je propisano je uvek u nečijem ovosvetskom interesu. A to istinska sloboda nikada nije. 💵💴💶💷
IZVOR: IG / @vladkolaric
Da li smo u stanju da vidimo sebe u drugome manje nego ranije? 👀
Ne verujem, ali verovatno mislimo da smo sposobiji na empatiju. Volimo da se samozavaravamo. Slabost nas današnjih je i u tome što volimo sebe da vidimo boljima nego što jesmo, umesto da se suočimo sa svojim slabostima, mrakovima, izopačenostima. 😱😥
Danas nam je potrebno blistavo ogledalo. Zašto? I gde je tu sloboda? Slobode nema tamo gde svi želimo sebe da vidimo kao prinčeve na belom konju ili uspavane lepotice, jer ogledalo će pre ili kasnije biti zaprljano ili razbijeno. I šta ćemo onda. 🤔
Kakva je sudbina Ukrajine i da li se na njenom primeru mogu videti obrisi, ako ništa drugo, nekih projektovanih budućnosti za ostatak sveta? 😢
Sudbina Ukrajine nije dobra i ne može biti dobra, već i zbog ogromnih žrtava koje su pretrpeli s obe strane fronta. To je tragedija kosmičkih razmera koja će ostaviti trajne posledice. A svet ulazi u haos, već je tu, samo je pitanje koliko će taj haos biti kontrolisan. I ko će ga sve kontrolisati. 😕
Daj Bože da mi ne moramo da platimo cenu sopstvenih zabluda onako kako su je platili Ukrajinci, kako god opredeljeni bili. Ali to je dokaz da se zablude često preskupo plaćaju. Što uostalom potvrđuje i naše istorijsko iskustvo. 🙏
IZVOR: IG / @vladkolaric
Da li je Drina kriva za sve, ili je ispravna u svojoj krivosti? Da li nam je granica ili kičma? 🌊
Ne sme biti granica. Jedina budućnost za Srbe je oslobođenje i ujedinjenje, kad god ono došlo. Naravno, budućnost u istorijskim okvirima. O onom posle, odnosno s one strane budućnosti ne možemo i ne smemo govoriti. 🤝
Šta biste mogli da poručite čitaocima Red portala? 📕😊
Mislite svojom glavom i ne verujte prevarantima. Živite svoje živote, a ne tuđe, ne uzimajte ništa i nikoga zdravo za gotovo, a najmanje samog sebe. Život nije lak i lažu vas svi koji kažu da postoje laka rešenja, ili vam takva nude i obećavaju. ☝️
Ne očekujte mnogo ni od sebe ni od drugih, jer smrt je jedina izvesnost za svakog od nas.💀 I na tom putu pomozite kad god nekome možete, to je najvažnije. 😇🥰
Autor: Marko Radovanović
