Moje slike su i moja lična borba, lično duhovno traganje, ističe mladi umetnik iz Republike Srpske ☝
U razgovoru sa Stefanom Petrovićem, talentovanim mladim slikarem, otkrivamo kako njegov umetnički put nije samo priča o stvaranju, već i o dubokom duhovnom traganju i veri. Kroz njegove radove saznajemo kako umetnost postaje most između unutrašnjeg sveta umetnika i stvarnosti, te kako se proces stvaranja razvija kroz neprekidnu borbu, istraživanje i veru u višu svrhu. 👨🎨
U intervjuu za Red portal, Stefan nam je otkrio kako su izgledali njegovi počeci, susret koji za njega imao neizmernu čast, te kako izgleda njegov radni dan. 🎨 Podelio je sa nama i na koji način kombinuje veru i slikarstvo, gde bi voleo da izloži svoje radove, kao i koje planove ima za dalji umetnički rad. ✨
IZVOR: IG / stefanpetrovic_art
Kako si uopšte počeo da slikaš? Da li je to bila ljubav od malih nogu ili slučajnost? 🤔
U najranijem detinjstvu moj komšija, Zlatko Valentić, bio je slikar. S tatom sam ga povremeno posećivao, a on mi je poklonio nekoliko svojih radova koje imam do danas. Moglo bi se reći da je to bio moj prvi dodir sa svetom slikarstva, pored toga što sam oduvek na zidovima u roditeljskom domu gledao neke slike, uglavnom upravo Zlajine. Sam sam se prvi put ozbiljnije okušao već sa 7 godina u školi slikanja "Pećarić", u nekadašnjoj banjalučkoj galeriji "Gama", gde je još tada primećeno da imam talenta.
Sećaš li se svog prvog crteža? Kad je nastao i šta se nalazilo na papiru? ✍️📜
Prvog crteža se ne sećam, ali najraniji crtež kojeg se sećam je Transformers, kojeg sam nacrtao na poleđini jednog zaista dobrog crteža koji mi je poklonio jedan stariji dečak dok je bio kod nas u gostima. Tako sam uništio njegov rad jednom primitivnom skicom na poleđini... 😅 Prvi rad koji pamtim kao značajno dostignuće za mene je crtež vojničke čizme, nastao u školi slikanja 2002. godine. Pamtim ga jer je tata odlučio da ga urami, i to je bio moj prvi uramljeni rad. Čuvam ga do danas... 😊
Da li je to i rad na koji si bio veoma ponosan ili postoji neki koji te je učinio još ponosnijim? 🤗
Da, upravo crtež te čizme je rad na koji sam bio zaista ponosan. Do te mere da sam molio, dok je uramljivanje bilo u toku, da se urami tako da se obavezno vidi moj potpis... Iako sigurno ne mogu u potpunosti da oživim osećaj koji sam tada imao, verujem da se on ne može više ponoviti. Tako nešto nisam osetio ni kada je jedna od mojih slika uručena jerusalimskom Patrijarhu Teofilu, iako je to nesumnjivo neizmerna čast. 😇
IZVOR: IG / stefanpetrovic_art
Da li pamtiš trenutak kad si shvatio da će umetnost biti tvoj život?
Teško je dati odgovor na ovo pitanje... Ne bih rekao da je umetnost moj život, jer verujem da svaka umetnost, svaka aktivnost, treba da bude u službi Života. Ali, pretpostavljam da ste mislili na trenutak kad sam shvatio da je umetnost moj poziv... I sa tom mišlju se još uvek pomalo borim, ali da – sećam se trenutka kad sam shvatio da zaista želim da slikam, a to je trenutak kada sam naslikao prvu sliku iz ciklusa "I bi Hilandar". 🖼️
Osvrnimo se na sadašnje vreme. Kako izgleda tvoj radni dan/sedmica u ateljeu? 👨🎨⏰
Nikad nisam bio striktno ili "savršeno" organizovan. Neretko me ljudi pitaju koliko sati dnevno radim, odnosno slikam, i shvatio sam da, bar zasad, ne umem da im odgovorim. Nekad slikam čitav dan, ujutro od 8 pa pređem i u novi dan. A desi se i dan kad ne uzmem četkicu ili olovku u ruke. Mislim da je to posledica činjenice da je moj atelje u jednoj prostoriji kod kuće i da supruga i ja imamo dečaka od godinu dana. Nemoguće je isključiti se, odnosno praviti se da se oko mene ništa ne dešava i da je moja pomoć nekad zaista neophodna, kad sam već tu... ☺
Na čemu trenutno radiš i gde pronalaziš inspiraciju? 🤔
Trenutno radim na ciklusu "I bi Hilandar", kojim sam potpuno zaokupljen od prošle godine i u okviru kojeg sam, do danas, naslikao 41 sliku. Takođe, radim i na slikama koje su stilski slične, ali nisu vezane za Hilandar, pa i nekim koje su potpuno drugačije. Međutim, tu je reč o naručenim slikama. Ukoliko ja biram na čemu ću danas da radim, to će sigurno biti Hilandar i tu je inspiracija očigledna... 😍
IZVOR: IG / stefanpetrovic_art
Da li imaš neku poruku koju pokušavaš da preneseš kroz svoje slike? 🤔
Ne bih rekao da postoji neka poruka koju pokušavam da prenesem nekom drugom, odnosno to nije glavni motiv ovoga što radim. Moje slike su i moja lična borba, lično duhovno traganje. Pronaći Boga ne znači nadalje Ga imati kao neku stvar, posedovati Ga, nego neprestano Ga tražiti i ubuduće. Čini mi se da su moje slike izraz te potrage, izraz želje da budem s Njim, da Ga shvatim koliko je moguće... No, ako pretpostavim da slike ipak nose neku poruku, volio bih da ta poruka bude da je Hristos vaskrsao iz mrtvih i da sve što doživljavamo i proživljavamo u svom životu – ima smisla. 🙏
Iza tebe je nekoliko izložbi. Da li ti je neka bila posebno značajna? Kako uspevaš da se organizuješ za sve te događaje i istovremeno radiš na novim projektima?
Da, ove godine iza mene je već 7 izložbi, a osma je u pripremi. Kad je reč o žiriranim izložbama, izdvojio bih izložbu "Svetlost Logosa" u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu. Zašto baš nju? Zato što je reč o jednoj od najboljih izložbi ikona u Evropi, a žiri sačinjen od vrsnih stručnjaka, među kojima je bio i Grigori Popesku Muščel, možda i najuticajniji freskopisac i ikonopisac današnjice, izabrao je za izlaganje oba rada koja sam poslao na konkurs. To je velika čast i jedna objektivna potvrda kvaliteta... Međutim, kao najznačajniji izlagački događaj ove godine izdvojio bih izložbu "So zemlji", koja je premijerno predstavljena u Banjaluci, mom rodnom gradu u kojem i danas živim i radim. Ova izložba je koautorska izložba sa mojom kolegicom Andreom Simić, ikonopiscem iz Bijeljine, u okviru koje sam prvi put baš u mom gradu predstavio ciklus "I bi Hilandar". Kako stižem... Uz Božiju pomoć, mnogo sam radio ove godine, i u ateljeu i van ateljea. "So zemlji" je projekat koji smo nas dvoje, uz podršku naših porodica, osmislili, naslikali, organizovali pa i finansirali. I neskromno ću reći da smo to uradili odlično. Da budem precizan, mi smo zalivali, a Bog je dao da uzraste. Zato izdvajam tu izložbu, a Bogu slava za sve! 🖼️🙏
Pređimo na neka opuštenija pitanja. Da možeš da budeš lik iz crtanog filma jedan dan – ko bi to bio i šta bi bila tvoja uloga u današnjem svetu?
Sećam se jednog crtanog filma, "Baymax". Gledao sam ga pre nekoliko godina. Mislim da je odličan i preporučio bih ga bilo kome, ne samo mladima. Ne bih da otkrivam nikakve detalje i ključne momente, prosto – pogledajte. Ako pustite suzu, pokušajte da se setite odakle takvi filmovi crpe inspiraciju. Nije teško... Ništa više neću reći. 😊
Kojim ritualom ili navikom započinješ svoj dan? 🤔
Molitvom. Ali to je više borba nego što je navika. ☦️💪
Koja pesmu/muziku slušaš dok radiš u ateljeu? 🎶
Slušam različite stvari. Budući da mi slikanje omogućava da se potpuno skoncentrišem na ono što slušam (ali konverzaciju ne mogu da vodim), neretko slušam predavanja i podkaste. Mnogo volim da čujem oca Rafaila Boljevića, iako to nije uvek baš lako, ali nekako vraća u realnost. Takođe, slušam i muziku, i to listu koja je sačinjena od raznih pesama koje mi prijaju, od teme iz "Gladijatora" preko Marka Noflera do opuštajućih instrumentala koji se jednolično ponavljaju po 3 sata. Jedino što je zajedničko svim numerama sa te liste je to što su uvek u pitanju balade. Po karakteru sam melanholik, pa razumete... ☺
Da imaš mogućnosti izbora, gde bi voleo da se pre pojaviš sa svojim delima, Luvr ili Venecijanski bijenale? ✨
Definitivno Luvr. Sve što znam o Venecijanskom bijenalu (a to nije baš mnogo) je suviše moderno za moje poimanje sveta. ☝
Kad bi mogao da večeraš s bilo kojim umetnikom iz prošlosti, ko bi to bio? 🍽️
Moja prva asocijacija je Vinsent Van Gog. Ovo pitanje me tera na razmišljanje, ali sam odlučio da odgovorim bez razmišljanja. Da, Van Gog. Želio bih da ga pitam, ili bolje rečeno da vidim, da osetim, kako je to kad si svim svojim bićem umetnik, slikar, a niko te ne podržava. I ti istrajavaš... Šta je to što mu je davalo snagu, ili ko... Ja sam uvek imao podršku, a nisam bez kolebanja i sumnji... 🤩
Koju sliku bi naslikao Donaldu Trampu, Ilonu Masku, a koju npr. Lionelu Mesiju? 🖼️
Svima bih naslikao Hilandar. 💒
IZVOR: IG / stefanpetrovic_art
Imaš li planove u privatnom i poslovnom životu u budućnosti? Da li bi neke podelio sa našim čitaocima? 🧐
Povodom činjenice da uporno slikam Hilandar, a da tamo nikad nisam bio, neko me je pitao da li planiram da idem. Rekao sam da, u principu, ne planiram. Što ne znači da ne bih iskoristio priliku ili poziv da odem. Iskreno, toliko toga se desilo ove godine, a ništa od svega toga nisam planirao. Želio bih da nekako prepustim svoj život u Božije ruke, bar malo više nego do sada. Međutim, ako i nemam neke naročite planove, ipak se događaji nižu i nastojim da činim i prihvatam ono za šta verujem da je dobro... U tom smislu, iskoristiću priliku da najavim otvaranje izložbe "So zemlji" u Kulturnom centru Teslić 31. oktobra. No, osvrnuću se kratko na ono o čemu radije razmišnjam nego o planovima, a to su želje – njih svakako imam. Želio bih da bolje pamtim Božija dobročinstva u mom životu, da imam vremena za ljude koje volim i za one koji me trebaju. 👏
https://www.instagram.com/p/DOx1DBMCLRd/?hl=en&img_index=1
IZVOR: IG / stefanpetrovic_art
Kako bi opisao Bijeljinu nekom ko još nije posetio prestonicu Semberije?
U Bijeljini sam se osećao kao u svom gradu. Osetio sam istu onu srdačnost i gostoljubivost koja je inače svojstvena našim ljudima.
Koji savet bi dao mladima koji žele da se bave umetnošću? 🎨
Mladim ljudima koji žele da se bave slikarstvom, kao jednim vidom umetnosti, savetovao bih da ne preskaču osnove koje su obično mnogo manje zanimljive, da ne kažem – naporne. Konkretno, crtačke sposobnosti su jako važne. Stičem utisak da danas mnogi "umetnici" beže u apstrakciju, performans i slično, samo zato što nemaju izbora, odnosno zato što imaju utisak da u tom slučaju ne moraju da prolaze mukotrpan proces učenja na greškama. Na taj način, zaklanjajući se iza umetničke slobode, svašta se naziva umetnošću i mnogo je onih koji insistiraju na tome da su umetnici, iako nema realnog osnova za takvo mišljenje. Baviti se apstrakcijom, na primer, je uredu, ukoliko je apstrakcija proizvod prirodnog razvoja vašeg ličnog izraza. Dakle, da bi vaš izbor bilo kojeg stila imao istinsko pokriće, važno je da je to zaista bio izbor, a ne jedino što vam je preostalo. Da biste mogli da birate, morate da imate znanje. ☝
Šta bi poručio čitaocima RED Portala? 😎
Čitaocima RED portala bih poželeo ono za šta mislim da je nasušno potrebno svakom čoveku, a to je istinoljubivo srce. ❤️ Svima bih nam poželeo da uložimo svaki mogući trud da se u svakoj situaciji opredeljujemo za istinu, da težimo istini i da poverujemo u nešto krajnje logično – na kraju će ostati i opstati samo Istina. 😊
Autor: Redportal.rs
