Zemlja se sprema za ulazak u zajednički evropski sistem za plaćanja u evrima
Crna Gora će nakon Nove godine ući u sistem plaćanja SEPA. Srbija se sprema za ulazak u zajednički evropski sistem za plaćanja u evrima. Nenad Petrović iz NBS i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković otkrivaju za RTS šta to znači za građane i privredu i kada možemo da se nadamo toj odluci Evropskog platnog saveta.
Srbija se sprema za ulazak u zajednički evropski sistem za plaćanja u evrima. Jeftiniji platni promet s inostranstvom - to će Srbiji doneti ulazak u sistem jedinstvenog područja za plaćanje u evrima - SEPA.
Crnoj Gori je pre nekoliko dana potvrđeno da će ući u sistem plaćanja SEPA nakon Nove godine. Takve vesti čeka i Srbija.
Nenad Petrović, generalni direktor sektora za platni sistem Narodne banke Srbije rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a da ćemo ovu vest dočekati i u Srbiji.
- Mi intenzivno radimo na priključenju naše zemlje jedinstvenom području za plaćanje u evrima SEPA i mi smo u potpunosti spremni za to priključenje. Samo je pitanje roka kada će to biti, ali mi očekujemo vrlo kratkom roku, nakon što od Evropske komisije i Evropskog platnog saveta dobijemo povratnu informaciju na nacrt aplikacije - rekao je Petrović.
Mišljenje početkom decembra
Podvlači da je Srbija u komunikaciji sa Evropskom komisijom i Evropskim platnim savetom i prema informacijima, mišljenje ćemo dobiti početkom decembra.
- Radili smo na tome da to mišljenje dobijemo i ranije, međutim, u Evropskoj komisiji navode da imaju nedostatak kapaciteta, imajući vidu da je podneto više aplikacija skoro istovremeno i da rade druge poslove za Uniju, zbog čega nisu mogućnosti da ranije postupe po našoj aplikaciji - naveo je Petrović.
Dodatni zahtevi proceduralnog tipa
Dodaje da od strane Evropske komisije postoje dodatni zahtevi proceduralnog tipa, što znači da se uz sam nacrt aplikacije dostave usvojeni propisi od strane parlamenta i Narodne banke, zbog čega je proces podnošenja bio odložen za neko vreme.
- Sada kada je to već obavljeno, kad su usvojeni propisi koji su neophodni, očekujemo da će sama procedura zvaničnog apliciranja i odobrenja od strane Evropskog saveta biti brza - podvukao je Petrović.
Niži troškovi
Ako kupujemo nešto iz Evrope i platimo karticom, da li to znači da nećemo više plaćati proviziju.
- U principu, nije realno da neće biti provizija. Praktično, kada plaćate karticama u zemlji, vi kao imalac kartice ne plaćate proviziju. Za plaćenje na stranim sajtovima za kupovinu roba i usluga može postojati plaćenje određene provizije - banka obično to navodi u ugovoru o izdavanju platne kartice. Kada su u pitanju transakcije između naših građana i privrede i EU, oni će se odvijati brže i stvoriće se uslovi da provizije budu znatno niže - napomenuo je gost Jutarnjeg programa.
Prema nekim analizama koje je sprovela Svetska banka, naša mikro, mala i srednja preduzeća, za ta regionalna plaćenja, plaćaju gotovo šest puta veću proviziju u odnosu na njihove pandane unutar EU.
- Takođe, prema toj analizi, utvrđeno je da ako se troškovi doznaka koje stižu u region Zapadnog Balkana snize za 3 odsto, mogu se ostvariti uštede od gotovo pola milijarde evra - precizirao je Petrović.
Raduje li se privreda ulasku u SEPA
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanavković kaže da ulazak u SEPA plaćanje za privredu mnogo znači.
- Kada budemo uspeli da kao država uđemo u taj jedinstven sistem plaćanja – SEPA, mislim da će to biti veliki korak da možemo da računamo da smo bliži ozbiljnom pridruživanju u Evropskoj uniji - kaže Atanacković.
Prema njegovim rečima, ako dođemo u situaciju da možemo da plaćamo vrlo slično kao što to rade zemlje EU, to će biti jedan ozbiljan korak, s obzirom na to da će biti i jeftinije.
Računica Svetske banke
Prema analizi Svetske banke, prenos 5.000 evra između malih i srednjih preduzeća na Zapadnom Balkanu u proseku je 10 puta skuplji, nego kad se ista transakcija obavlja između država koje su deo sistema SEPA.
Odgovarajući na pitanje da li to znači da će privrede imati manje troškove kada posluju s inostranstvom, Atanacković kaže da će apsolutno imati manje troškove a sam postupak će biti neuporedivo efikasniji i brži nego što je to sada slučaj.
- Imaćemo situaciju da nema velikih razlika oko toga da li ćemo novčana sredstva uplaćivati na nivou domaće banke ili će to biti prema Evropskoj uniji i Evropi uopšte - objašnjava on.
Da li će pojeftiniti izvoz
Atanacković kaže da će izvoz pojefitniji.
- Naše banke treba da se vrlo brzo, po prihvatanju naše aplikacije da postanemo deo tog sistema, prilagode tom načinu da mogu na jednostavan način da komuniciraju sa bankama u Evropi - naveo je Atanacković.
Doznake i provizija
Ako ljudi iz Srbije koji žive u inostranstvu žele da pošalju svojima novac, hoće li tu biti provizija nešto smanjena?
Petrović kaže da će biti smanjena provizija jer je to cilj ovog projekta da se ti troškovi transfera snize jer time usmeravamo prenos novca iz tih neformalnih kanala u formalne preko računa i banaka.
- Onda nema potrebe da se novac šalje u gotovini rođacima u Srbiju putem prijatelja ili vozača autobusa, nego jednostavnim transferom sa računa - navodi Petrović.
Kako kaže, biće to u svega nekoliko sekundi uz znatno niže provizije.
Smanjenje sive ekonomije
- Generalno, povećanje bezgotovinskih i digitalnih plaćanja utiče na smanjenje sive ekonomije. Prema analizi Svetske banke, konstatovano je da povećanje digitalnih plaćanja za 10 odsto može dovesti do smanjenja sive ekonomije za oko 2 odsto - naveo je podatak Petrović.
Petrović zaključuje da što više koristimo bezgotovinske platne instrumente, mogućnost za sivu ekonomiju je manja.
Autor: RTS
