BEZ LJUTNJE, MOLIM ☝🏻 MILAN VERUOVIĆ: Još NE ZNAMO ISTINU o ATENTATU NA ZORANA ĐINĐIĆA 😕❗

Svi nose pravo da sumnjaju u zvaničnu verziju događaja, smatra Veruović 📄

Nekadašnji pripadnik obezbeđenja i lični pratilac Zorana Đinđića, koji je ranjen prilikom atentata na premijera Srbije 12. marta 2003. godine, gostovao je u podkastu Bez ljutnje, molim kod Gordane Uzelac.

Veruović je rekao da logika upućuje na sumnju u zvaničnu verziju događaja iz 2003. godine i ubistva predsednika Vlade Srbije. Tvrdi da ono što je javnost mogla čuti o sudskom procesu koji je vođen protiv učesnika atentata ne odgovara onome što se u sudnici zaista dešavalo, uključujući i to ko je izvršio atentat:

Ova zvanična verzija i sama presuda ne opisuju događaj onako kako se desio. Ja iz tog ugla nemam razloga uopšte da verujem da je Zorana Đinđića ubio Zvezdan Jovanović i da je iza toga stajao Milorad Ulemek i još neki ljudi koji su streljali u Meljaku.

Iako ne osporava da postoje indicije da su pripadnici Zemunskog klana učestvovali u organizaciji i izvršenju atentata na Zorana Đinđića, smatra da to nije potpuna istina o ovom događaju.

Atentat i suđenje

Atentat na Zorana Đinđića izvršen je 12. marta 2003. godine. Na njega je pucano dok je izlazio iz automobila u dvorištu zgrade Vlade. Prema presudi iz 2007. godine, hitac je ispalio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, a u organizaciji atentata je učestvovalo još deset osoba. Jovanović i Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO-a, osuđeni su na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, dok su ostali optuženi osuđeni na manje zatvorske kazne.

Na pitanje Gordane Uzelac kome je odgovaralo da se ne sazna pozadina atentata, Veruović odgovara da je reč o pravim organizatorima:

Sumnjam u sve one koji su imali nešto protiv onoga što je radio Zoran Đinđić kao premijer. Možemo vrlo lako da suzimo taj krug. Šta je bilo ono što je Zoranu Đinđiću bilo glavno obećanje i bitne stvari koje je radio? To je bilo otkrivanje političkih pozadina svih tih nestanaka, od Ibarske magistrale, Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije... Njima je bilo bitno da se ispita i povrati novac koji je nestao u vreme Miloševićeve vlasti devedesetih godina. Bilo mu je bitno da spreči šverc duvana, a to je bio kanal kojim se švercovala i droga i čemu, nažalost, ovaj prostor služi poslednjih 150 godina. Bilo mu je bitno da uvede red u društvo.

Veruović podseća da su svedoci potvrdili da se 12. marta čuo i treći metak, što u istrazi i sudskom procesu uopšte nije razmatrano:

Sve je to sud maknuo sa stola i o tome nije hteo uopšte da raspravlja. I da dovede u logiku stvari, da bi nama bilo jasno zašto sad sud ne želi da prihvati činjenicu da je nas osam svedočilo 12. marta, ja u bolnici, a njih sedam u gradskom SUP-u na poligrafu, o događaju. I svi smo istovetno govorili da je na nas tog dana pucano tri puta. I da je prvim pogotkom pogođen premijer, da sam drugim pogotkom pogođen ja i da je treći udario u zid zgrade.

Celo gostovanje Milana Veruovića u podkastu Bez ljutnje, molim, čija je autorka Gordana Uzelac, a glavni i odgovorni urednik podkasta Nemanja Pajić, možete pogledati ovde: