SRBI MEĐU NAJINTELIGENTNIJIMA U SVETU: IQ povećan na 100,86 i sedam mesta napred 💪

Istraživanje je obuhvatilo 1.352.763 ljudi širom sveta

SRBIJA je u 2025. godini zabeležila prosečan IQ od 100,86, skočila za sedam mesta i prestigla Italiju i Švajcarsku, prema istraživanju koje je obuhvatilo više od 1,3 miliona ljudi širom sveta.

Srbija je u 2025. godini zabeležila značajan uspeh na globalnoj listi prosečnog IQ-a, popela se na 18. mesto sa rezultatom od 100,86, čime je za sedam pozicija nadmašila prethodnu godinu kada je bila na 25. mestu sa 100,51.

Istraživanje je obuhvatilo 1.352.763 ljudi širom sveta, koji su tokom 2024. godine polagali standardizovani test inteligencije na veb stranici „The International IQ Test“. Test je sproveden u 126 zemalja, a rezultati pokazuju da su prosečne vrednosti IQ-a u Istočnoj Aziji najviše, dok se u Evropi, Zapadnoj Aziji, Okeaniji, Severnoj Americi i Severnoj Africi proseci kreću blizu globalnog proseka. U Centralnoj i Južnoj Africi, kao i u Latinskoj Americi, prosečna inteligencija je uglavnom ispod globalnog proseka.

Na listi za 2025. godinu, prvo mesto zauzela je Kina sa prosečnim IQ-om od 107,19, dok je Južna Koreja druga sa 106,43, a Japan treći sa 106,4. Slede Iran sa 106,3 i Singapur sa 105,14. Rusija se nalazi na 6. mestu sa IQ-om od 103,16.

Foto: Filip Pejković

Među najinteligentnijim evropskim zemljama, Španija je na 10. mestu sa IQ-om 102,3, Slovenija je 13. sa 101,96, a Francuska 17. sa 101,42. Srbija je time prestigla Italiju (100,84) i Švajcarsku (100,75). Na poslednjem mestu liste je Gabon sa prosečnim IQ-om 85,08.

Test inteligencije na ovoj platformi zasnovan je na progresivnim matricama koje je 1936. godine razvio psiholog Džon Karlajl Rejven. Test meri sposobnost logičkog rasuđivanja, razumevanja složenosti i prepoznavanja obrazaca, a uspeh u testu zavisi i od genetike i okruženja.

Stranica takođe navodi da zemlje sa razvijenim zdravstvenim sistemima, promovisanim zdravim navikama i intelektualno stimulativnim aktivnostima imaju tendenciju da imaju populacije sa višim prosečnim IQ-om. Genetika pruža osnovu, dok okruženje dodatno utiče na razvoj inteligencije.

Ovaj fenomen, poznat kao Flinov efekat, pokazuje da globalni prosečan IQ postepeno raste – studija iz 2014. godine je zabeležila povećanje koeficijenta inteligencije za 2,31 po deceniji.