Sigurno ste još kao mali primetili da nebo nema konstantnu boju, već da recimo, u vreme kada pada kiša ostaje belo, čak i iza oblaka (nevezano za čuveni hit Redžepa Redžepovića Lepog 😄), dok je prilično, skoro tamno plavo kada je vedro.
Foto: Facebook.com/Did you know that?
Verovali ili ne, ali baš za merenje nijansi nebeskog plavetnila postoji poseban instrument koji se zove cijanometar (nastala od reči za boju cijan, koja je na prelazu između plave i zelene) . Ovaj neobični izum su u upotrebu uveli još davne 1789. godine švajcarski prirodnjak Horas Benedikt de Saušur i nemački hemičar Aleksandar von Humbolt, kako bi proučavali čistoću neba i vršili procene prisustva čestica i vodene pare u atmosferi.
Jasno, što bi nijansa bila tamnije plava, to je je ukazivalo na čistiju atmosferu sa manje prisutnih čestica. Premda jednostavan, ovaj genijalni uređaj je ne samo da je pružio uvid u atmosferske uslove, već je označio i prekretnicu u naučnom posmatranju sveta prirode.
Reklo bi se da genijalnost ne mora uvek biti komplikovana, zar ne?
Autor: Marko Radovanović
