NAUKA: Često korišćenje AI smanjuje sposobnost kritičkog razmišljanja 🤔

AI - i blagoslov i kletva 🤖

Nova studija koja se bavi veštačkom inteligencijom, odnosno tzv kognitivnim olakšanjem kod ljudi, otkrila je negativne korelacije izmešu stalne upotrebe AI i sposobnosti kritičkog razmišljanja.

Veliki AI programi su sve više i više dostupni javnosti, bilo da li je u pitanju ChatGPT od Open AI ili je to od Google-a, i kao i svi veliki tehnološki skokovi u istoriji (od televizije do interneta) istraživači su požurili da iskoriste trenutak da izmere njegov uticaj na korisnike.

Jedan poseban aspekt zainteresovao je istraživača Majkla Gerliha sa svajcarske SBS škole u Cirihu, u pitanju je prethodno pomenuti koncept kognitivnog olakšavanja odnosno delgiranja sve većeg broja funkcija na AI.

Ovaj aspekt se odnosi na individue koje delegiraju kognitivne obaveze na spoljašnja pomagala, što smanjuje njihovu potrebu za upuštanjem u dupoka promišljanja. Ovaj fenomen posebno zabrinjavajući u kontekstu sposobnosti kritičkog razmišljanja, koje zahteva aktivno kognitivno učešće u analizi i efektivnom ocenjivanju informacija.

Kao što je studija jasno pokazala, ljudi se oslanjaju na internet kao na izvor svih informacija umesto na svoj um i svoje sećanje. Nakon što je Google postao sveprisutan, postavilo se pitanje koliko će vremena proći pre nego što će ljudi i svoje kritičko razmišljanje prepustiti njemu. Umesto toga došlo se do drugog spoljnog "pomagala" - AI. Danas se se AI koristi u svemu od domaćih zadataka u školama, do pisanja tekstova, analize pisanih radova i mnogih drugih "sitnijih" stavki.

U novoj studiji, Gerlih je izveo analize i intervjue sa 666 učesnika različitih godišta i nivoa obrazovanja. Po pitanju ko koristi AI najviše, tu prednjače mladi koji su upoznati sa poslednjom reči tehnologije. Stariji učesnici (preko 46 godina) koriste AI najmanje ali zato imaju daleko veći skor kritičkog razmišljanja.

Mlađi učesnici su pookazali veliku zavisnost od AI oruđa i slabiji skor kritičkog razmišljanja u odnosu na starije učesnike. Takođe i ovde je jasno vidljivo da je viši nivo obrazovanja u direktnoj korelaciji sa višim nivoom sposobnosti kritičkog razmišljanja, nevezano sa AI. Rezultati jasno ukazuju na potencijalne negativne uticaje na ljuide koje imaju AI oruđa, čime se naglašava potreba implementacije čvrste strategije u obrazovanju mladih kao i apelovanje na razvitak sposobnosti kritičkog razmišljanja nezavisno od AI tehnologija.

Naši nalazi pokazuju da tzv kognitivno olakšavanje jasno ima uticaj na sposobnost kritičkog razmišljanja, jer usled smanjenja opterećenja na kognitivne sposobnosti usled delegiranja kognitivnih opterećenja na AI onemogućavamo sebi šansu za dubljom kognitivnom aktivacijom i kritičkom analizom dobijenih podataka.

Gerlih naglašava da iako podaci jasno ukazuju da je potrebno da se uloži dodatan napor u daljem istraživanju ove problematike, studija se ipak oslanjala na savest učesnika koji su sami prenosili podatke istraživačima. Gerlih je takođe predočio da postoji šansa da se ovakva situacija sa AI može lako rešitit kroz obrazovni sistem koji akcentuje korišćenje kritičkog razmišljanja i kroz obuku za korišćenje AI pomagala.

Iako tzv kognitivno olakšavanje može da poveća efikasnost i da smanji mentalni napor, takođe negativno utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti i na kritičko mišljenje. Preterano oslanjanje i zavisnost od spoljašnjih pomagala dovodi do opadanja u umnim sposobnostima poput pamćenja i kritičke analize podataka.