Humanoidna mašina po imenu Apolo upravo je napravila probni, pomalo trzavi, ali značajan korak napred u revoluciji robota.
Robot visok 172 cm izveo je prvu javnu demonstraciju u stvarnom okruženju zadatka iz stvarnog sveta - u ovom slučaju sastavljanje dela motora - potpuno autonomno.
Klik na dva dela zajedno sa okretanjem njegovih servo kontrolisanih zglobova i predaja ljudskom kolegi je osnovni zadatak. Ali to je takođe važan momenat u naglašenom svetu razvoja robota nalik čoveku.
- Ovo je zaista veliki dan za nas - kaže Džef Kardenas, izvršni direktor Apptronika, američke kompanije koja stoji iza Apola.
Uzbuđeni smo što možemo ovo da pokažemo, uzbuđeni što će javnost videti robota uživo i lično.
Uvođenje nove montažne linije ili nadogradnja stare tradicionalnim robotskim rukama je velika investicija.
Robot koji se može prilagoditi nizu zadataka i raditi zajedno sa ljudima izbegao bi tu investiciju. Sa rukama i nogama poput naših, oni mogu da rukuju alatima i rade u istim radnim prostorima kao i ljudi.
Apolo može podići više od 25 kg i potencijalno obavljati zadatke koji se ponavljaju koji su, prema rečima programera humanoidnih robota, previše "tupi, prljavi ili opasni" za ljude.
Svrha ispitivanja je da se utvrdi koje zadatke humanoidni roboti mogu korisno da obavljaju i da pomognu u poboljšanju mašinskog učenja i spretnosti potrebnih za više.
- Želimo da pokušamo da saznamo šta je zaista moguće - kaže gospodin Burzer.
Apptronik sa sedištem u Teksasu nerado iznosi tvrdnje koje su hrabre kao neki od njihovih rivala.
- Svako je spreman da robot uđe u njihov dom i opere sav njihov veš i sve stvari koje ne žele da rade. Ali to je veoma rano - kaže Kardenas.
Čini se da investitori veruju u budućnost kojom dominiraju roboti. Jedna nedavna prognoza pokazuje da će tržište humanoida porasti 20 puta u narednih osam godina, uz predviđanja da će populacija mašina do 2050. godine iznositi desetine miliona.
Jedna velika prepreka je AI mozak iza njih.
Aptronik priznaje da robot zaista „opšte namene“ koji može da funkcioniše van predvidljivog i kontrolisanog okruženja kao što je fabrika neće biti moguć dok kompjuterska inteligencija ne bude mogla da razume stvarni svet kao mi.
Takozvani „svetski modeli“ su u velikoj meri rad u toku za programere veštačke inteligencije. Dakle, važna pitanja, kao što je kada će nam humanoidni roboti ukrasti poslove, ili da li će postati nevaljali i ustati protiv nas, mogu da sačekaju... bar neko vreme.
Mercedes-Benz je najavio ulaganje od više miliona funti u Apptronik i testira nekoliko humanoidnih robota u svojoj fabrici u Berlinu i još jednog u Mađarskoj.
Investitori i industrijske firme - posebno proizvođači automobila sa dugim iskustvom u korišćenju robota u proizvodnji - pomno prate razvoj robota sličnih čoveku.
Troškovi malih, lakih komponenti su opali pošto su algoritmi veštačke inteligencije (AI) i tehnologija kompjuterskog vida doveli do brzog napretka u oblasti robota koji mogu da oponašaju kretanje i zadatke čoveka.
Ali uprkos rastućem broju kiborga sve impresivnijeg izgleda koje su otkrile tehnološke kompanije u SAD i Aziji, malo njih je napravilo prve korake iz laboratorije.
Robot Apolo izgleda mali i nemoćan okružen ogromnim robotskim rukama koje zavaruju, pričvršćuju i pregledaju najnovije Mercedesove automobile u fabrici Berlin-Marienfelde.
Ali, prema Mercedes-Benzu, hostovanje robota sa ljudskim „faktorom forme“ je više od obične prilike za fotografisanje.
- Postoji jedna velika prednost - kaže Jorg Burzer, šef upravljanja proizvodnjom i lancem snabdevanja u nemačkom proizvođaču automobila.
Autor: redportal,rs
