Kolosalne količine litijuma, metala koji je od vitalnog značaja za svet sutrašnjice, mogle bi se dobiti iz otpadne vode koja je ispumpana u Pensilvaniji.
U novoj studiji, naučnici iz Nacionalne laboratorije za energetske tehnologije i Univerziteta u Pitsburgu utvrdili su da se 38 do 40 posto potražnje zemlje za litijumom može dobiti iz otpadne vode koja se proizvodi hidrauličkim lomljenjem stena u škriljcu Marcellus u Pensilvaniji.
Hidraulično frakturisanje je tehnika za dobijanje gasa i nafte iz stena miniranjem mešavinom vode, peska i drugih hemikalija. Proces je veoma kontroverzan, ne samo zato što može raspršiti ogromnu količinu zagađene otpadne vode u okolne vode ako se njime pravilno ne upravlja.
Međutim, ovo istraživanje sugeriše da bi otpadne vode mogle imati neke prednosti. Istraživači su uzorke vode vratili u laboratoriju i otkrili da su u stanju da izvuku litijum iz vode sa više od 90 posto efikasnosti.
- Jednostavno nismo znali koliko je unutra. Rastvara kamenje stotinama miliona godina, u suštini, voda je iskopavala podzemnu površinu - rekao je Džastin Meki, vodeći autor studije i istraživač u Nacionalnoj laboratoriji za energetske tehnologije, u izjavi.
U budućnosti koju napajaju baterije, od električnih automobila do pametnih telefona, ovaj metal je postao jedna od najtraženijih roba na planeti. Međutim, nije uvek lako doći do njega. Iskopavanje litijuma može imati štetan uticaj na okolinu, kao i na ljude i divlje životinje koje tamo žive.
Trenutno se većina litijuma u svetu ekstrahuje iz ribnjaka sa slanom vodom u Čileu, pre nego što se otpremi u Kinu gde se prerađuje.
Kina je sebe postavila kao fundamentalno čvorište u globalnom lancu snabdevanja litijumom, pozicija kojom SAD nisu previše zadovoljne. SAD nastoje da postanu samodovoljne litijumom do 2030. godine, tako da ne moraju da se oslanjaju na uvoz sa drugih mesta.
Studija je objavljena u časopisu Scientific Reports.
Autor: REDPORTAL.RS