Šta se zapravo desi kad kliknemo na JA NISAM ROBOT? 🤖

Bezbednosna mera koja nije jasna korisnicima u kojim se trenucima pojavljuje

Živimo u vremenu kada postoji ogromna verovatnoća da je čitalac nekog teksta na internetu - robot - zlonamerni internet bot koji može da napravi haos na odrđenoj internet stranici, ako njoj dobije pristup.

Digitalnom svetu u kom sve više živimo potreban je pouzdan način da se ovakav bot koji ima lošu nameru razlikuje od čoveka sa dobrom. Zato je osmišljen „Ja nisam robot“, automatizovani test za razlikovanje računara i ljudi, ili jednostavnije, reCAPTCHA.

Sigurno ste do sada milion puta kliknuli na dugme kojim potvrđujete da niste robot, i niste mnogo razmišljali o tome šta se dešava u međuvremenu dok vam se odobrava prolaz na neki sajt.

Ova bezbednosna mera zove se CAPTHA (eng. Completely Automated Public Turing test to tell Computers and Humans Apart), i kada kažete da „niste robot“ to nije samo prost klik na kućicu.

Kada štiklirate ovu opciju, sajt na koji želite da odete dobija pristup vašoj internet istoriji kako bi odlučio da li ste prava osoba ili ne.

Ako ste, na primer, gledali YouTube ili ste tvitovali nešto pre klika na „ja nisam robot“ dugme, to znači da ste prava osoba.

U suštini, u pitanju je način na koji Google proverava da li ste veštačka inteligencija ili ne – priznaćemo da jeste malo „jezivo“, naročito kad znamo da mogu da prate i analiziraju čak i način na koji pomeramo strelicu preko ekrana.

Ako dobijemo još jedan zadatak (da kliknete na hidrante, motore ili nešto treće), to znači da mašina još nije sigurna da li ste prava osoba ili ne.

AltaVista je implementirala prvi sistem sličan CAPTCHA koji je zahtevao od korisnika da unese niz iskrivljenih znakova u okvir. Ovaj pristup, sa kojim se i dalje često susrećemo prilikom registracije novih naloga ili slanja informacija na internetu.

Luis von Ahn je razvio reCAPTCHA, koji je prodata Guglu 2009. godine. Trenutno postoji niz projekata i kompanija koji skeniraju i indeksiraju veliki broj knjiga, dokumenata i slika za korišćenje na internetu. reCAPTCHA funkcioniše tako što uzima bilo koju od skeniranih reči koja se ne može prepoznati i predstavlja je čoveku pored poznate reči za tumačenje.

Ako tačno unesete poznatu reč, identifikujete se kao čovek i reCAPTCHA sistem stiče izvesno poverenje da ste pravilno digitalizovali drugu reč. Ako se još 10 ljudi složi oko transkripcije nepoznate reči, sistem će pretpostaviti da je to tačno. Danas reCAPTCHA pomaže da se digitalizuju milioni knjiga godišnje, a takođe se proširio na podršku kao što su digitalizacija imena ulica i brojeva na Google mapama ili prepoznavanje uobičajenih objekata na fotografijama za Google slike.

Za reCAPTCHA test za prepoznavanje slika, obično se korisnicima predstavlja sliku izdeljenu na 9 ili 16 kvadratiča. U kvadratićima može biti deo velike slike, a može i u svakom kvadratiću biti posebna fotografija., a na korisnbiku je da klikne na slike koje sadrže određene objekte, kao što su životinje, drveće ili ulični znakovi. Ako se njihov odgovor poklapa sa odgovorima većine drugih korisnika koji su poslali isti test, odgovor se smatra „tačnim“ i korisnik prolazi test.