Objavljivanje PLANA za RASTURANJE CIA OŽIVELO teoriju ZAVERE o tome KO je UB*O Kenedija 📁

Predloženo je da se Stejt departmentu da kontrola nad "svim tajnim aktivnostima" i razbijanje CIA

Ključni savetnik je upozorio predsednika Džona F. Kenedija, nakon katastrofalne invazije na Kubu u Zalivu svinja 1961. da je agencija koja stoji iza toga, CIA, postala previše moćna. Tada je predložio da se Stejt departmentu da kontrola nad "svim tajnim aktivnostima" i razbijanje CIA.

Stranica memoranduma specijalnog pomoćnika Artura Šlezindžera mlađeg u kome se navodi predlog bila je među novim javnim materijalom u dokumentima u vezi sa Kenedijevim ubistvom koje je ove nedelje objavila Nacionalna uprava za arhive i dokumente SAD, kao i Šlezingerova izjava da 47 odsto političkih službenika u američkim ambasadama kontroliše CIA.

Neki čitaoci prethodno zatajnog materijala u Šlezingerovom memorandumu od 15 stranica smatraju to dokazom nepoverenja između Kenedija i CIA-e i razlogom zašto CIA barem ne bi Kenedijevu bezbednost postavila kao visoki prioritet uoči njegovog ubistva u Dalasu 22. novembra 1963. Ovo je podgrejalo dugogodišnju teoriju da "ko god je ubio Kenedija, CIA je imala udela.

Naučnici, istoričari i pisci koji se bave Kenedijem rekli su da "još nisu videli ništa" na 63.000 stranica materijala, objavljenog po nalogu predsednika Donalda Trampa, što potkopava zaključak da je Li Harvi Osvald, 24-godišnji marinac i nekadašnji prebeg u Sovjetski Savez, bio usamljeni revolveraš. Ali takođe kažu da razumeju zašto oni koji sumnjaju gravitiraju ka toj teoriji.

- Imate mladog, harizmatičnog predsednika sa toliko potencijala za budućnost, a na drugoj strani vage, imate 24-godišnjeg beskućnika, Osvalda, i to nije u ravnoteži. Želite da stavite nešto teže na stranu Osvalda - rekao je Gerald Posner, čija knjiga „Slučaj zatvoren“ detaljno opisuje dokaze da je Osvald bio usamljeni revolveraš.

PRVI VELIKI DOGAĐAJ U SAD KOJI JE POKRNEUO TEORIJE ZAVERE

Kritičari zaključka da je Osvald delovao sam predvideli su da će prethodno neobjavljeni materijal ojačati njihove pozicije. Jedan od njih, Džeferson Morli, urednik bloga JFK Facts, rekao je u da je novi javni materijal važan za „slučaj JFK“. Morli je potpredsednik Meri Ferel fondacije, skladišta za fajlove u vezi sa atentatom.

Morli je rekao da čak i uz objavljivanje 63.000 stranica ove nedelje, još uvek ima više neobjavljenog materijala, uključujući 2.400 fajlova za koje je FBI rekao da ih je otkrio nakon što je Tramp izdao svoju naredbu u januaru i materijal koji drži porodica Kenedi.

Kenedi je poginuo prilikom posete Dalasu, kada je njegova povorka završavala svoju paradnu rutu u centru grada, a pucnji su odjeknuli iz zgrade Teksaškog skladišta školskih knjiga. Policija je uhapsila Osvalda, koji se pozicionirao sa snajperskog stuba na šestom spratu. Dva dana kasnije Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba, smrtno je upucao Osvalda tokom transfera iz zatvora koji je uživo prenosila televizija.

- To je bio prvi veliki događaj koji je doveo do niza događaja koji su uključivali teorije zavere zbog kojih su Amerikanci gotovo trajno verovali da ih njihova vlada laže toliko često da ne bi trebalo da obraćaju veliku pažnju - rekao je Lari Sabato, direktor Centra za politiku Univerziteta u Virdžiniji i autor knjige „Pola veka Kenedija“.

FIJASKO U ZALIVU SVINJA PODSTIČE DOPIS POMOĆNIKA

Morli je rekao da Šlezingerov memorandum pruža „priču o poreklu“ međusobnog nepoverenja između Kenedija i CIA.

Kenedi je nasledio plan Zaliva svinja od svog prethodnika, predsednika Dvajta Ajzenhauera, i bio je na funkciji manje od tri meseca kada je operacija pokrenuta u aprilu 1961. kao tajna invazija za svrgavanje kubanskog lidera Fidela Kastra. Šlezingerov dopis je datiran 30. juna 1961. godine, nešto više od dva meseca kasnije.

Šlezinger je rekao Kenediju da sve tajne operacije treba da budu odobrene od američkog Stejt departmenta umesto da se dozvoli CIA-i da u velikoj meri predstavi predložene operacije skoro kao ostvarene zadatke. Takođe, rekao je da je u nekim mestima, kao što su Austrija i Čile, mnogo više od polovine političkih službenika ambasada pod kontrolom CIA.

Ronald Nojman, bivši američki ambasador u Avganistanu, Alžiru i Bahreinu, rekao je da većina američkih diplomata sada nije "CIA" i da se na većini mesta ambasadori ne povinuju automatski CIA.

- Šefovi stanica CIA-e takođe imaju važnu funkciju za ambasadore, jer je šef stanice obično viši obaveštajni oficir na jednom mestu - rekao je Nojman, dodajući da ambasadori vide da šefovi stanica CIA pružaju vredne informacije.

Ali je primetio: "Ako uđete u područja u kojima smo bili uključeni u tajne operacije u podržavanju ratova, imaćete drugačiju sliku. Imaćete sliku koja će se razlikovati od normalne ambasade i normalnih operacija."

PREDLOG ZA RAZBIJANJE CIA KOJI SE NIJE OSTVARIO

Šlezingerov memorandum se završava prethodno redigovanom stranicom na kojoj se navodi predlog da se Stejt departmentu da kontrola nad tajnim aktivnostima i da se CIA podeli na dve agencije koje izveštavaju odvojenim državnim podsekretarima. Morli to vidi kao odgovor na Kenedijevu ljutnju zbog Zaliva svinja i nešto o čemu je Kenedi ozbiljno razmišljao.

Plan se nikada nije ostvario.

Sabato je rekao da je Kenediju jednostavno „trebala CIA“ u hladnoratovskom sukobu sa Sovjetskim Savezom i njegovim saveznicima poput Kube, a ogromna reorganizacija bi omela obaveštajne operacije. Takođe je rekao da su predsednik i njegov brat, američki državni tužilac Robert F. Kenedi, želeli da svrgnu Kastra pre nego što se JFK kandidovao za reizbor 1964. godine.

- Podsetimo se da je dobar procenat tajnih operacija bio usmeren na Fidela Kastra na Kubi - rekao je Sabato.

Timoti Naftali, pomoćni profesor na Univerzitetu Kolumbija, koji piše knjigu o predsednikovanju JFK-a, odbacuje ideju da tenzije između predsednika i CIA traju do Kenedijeve smrti. Kao prvo, rekao je on, predsednik je koristio tajne operacije „željno“.

- Smatram da što više detalja dobijemo o tom periodu, to se čini verovatnijim da su braća Kenedi kontrolisala obaveštajnu zajednicu - rekao je Naftali.

- Možete da vidite njegov otisak. Vidite da postoji sistem po kome on upravlja obaveštajnom zajednicom. Nije uvek direktan, ali on njome upravlja.