Tokom devedesetih godina prošlog veka, Srbija je prolazila kroz jedno od najtežih razdoblja u svojoj novijoj istoriji. Raspad Jugoslavije, ratovi u regionu, međunarodne sankcije, hiperinflacija i potpuni kolaps ekonomije ostavili su duboke tragove u svakodnevnom životu građana.
Sankcije koje je međunarodna zajednica uvela Saveznoj Republici Jugoslaviji 1992. godine značile su potpuni prekid ekonomske saradnje sa svetom. Uvoza gotovo da nije bilo, domaća proizvodnja je stala, a rafovi u prodavnicama su zjapili prazni. Građani su stajali u redovima satima – za hleb, mleko, ulje, benzin, pa čak i za sapun ili cigarete. Redovi su postali svakodnevnica, a snalaženje i preprodaja način preživljavanja.
POGLEDAJTE VIDEO KAKO JE IZGLEDALA TUČA ZA HLEB TOKOM DEVEDESETIH GODINA.👇
IZVOR: IG / devedesetsekundi
Hiperinflacija je dostigla istorijske razmere – dinar je gubio vrednost iz sata u sat. Ljudi su plate dobijali u milijardama, ali te milijarde nisu vredele ništa. Radnici su često bili plaćani u robi, penzije su kasnile mesecima, a osnovne životne potrebe postale su luksuz.
U takvim okolnostima razvila se i siva ekonomija – pijace, ulična prodaja, devizni šverc, i život “na crno” postali su deo svakodnevice. Uprkos svemu, ljudi su nalazili načine da opstanu, da se pomažu, i da veruju da će se sve jednom završiti. Devedesete su ostale simbol bola, nestašice, ali i izdržljivosti naroda suočenog s nepravdom istorije.
Autor: Nenad Uzelac
