Strani ratnici, najamnici, nisu bili novina u vreme Dušana Nemanjića dok je još bio kralj, već su bili poznati mnogo ranije, još sa kraljem Milutinom.
Psi rata su ostavili dubok trag u istoriji Srbije. Milutin se oslanjao na hristijanizovane Turke i zapadne vitezove, dok je njegov sin Stefan Dečanski tu čast dodelio Kataloncima. Mačem najamnika je došlo i do pobede u presudnoj bici kod Velbužda 1330. godine nad Bugarima.
Foto: Wikipedia.org/Javno vlasništvo / Paja Jovanović
Budući kralj Dušan je uvideo značaj najamnika baš u toj bici, a po herojstvu pokazanom je dobio naklonost vlastele. Ubrzo je došlo do sukoba između oca i sina, a kulminiralo je kada je 1331. godine došlo do napada na Nerodimlje.
Dušan je poveo nezadovoljnu vlastelu i potukao očevu vojsku, uspevši da ga zarobi i da postane kralj zajedničke države. U ovoj bici se našlo i mnogo najamnika, a jedan od njih je Palman Braht.
Kapetan najamničke garde
Rođen u Štajerskoj, svoju mladost je proveo na očevom dvoru. Međutim, nije ga držalo mesto, te se dao u službu Hajnriha od Istre gde je i započeo vitešku službu. Kasnije je bio i vitez kneza od Austrije, ali i dalje nije bio zadovoljan. Odlučio je da krene ka Svetoj Zemlji sa krstašima.
Prolazeći kroz Zetu i Primorje, ipak, odlučio je da se pridruži Stefanu Dušanu. Postao je kapetan vladareve garde, a pomogao je i Dušanu da dođe do trona.
Foto: Paja Jovanovic
Braht je potom radio na tipičnim zadacima najamnika - gušio je pobune vojvoda i knezova, a uživao je toliko poverenje Dušana Silnog, da mu je ovaj budući car poverio jedan veoma privatan zadatak.
Radilo se na tome da se novi kralj razvede od Jelene Stracimirović, dotadašnje žene, a plan je bio da oženi ćerku nemačkog cara Fridriha Lepog. Palman je tečno govorio nemački pa je bio odabran da vodi pregovore u ime Silnog. Međutim, ovi pregovori su propali kada je Jelisaveta, Dušanova nesuđena izabranica, naprasno preminula.
Paja Jovanović je u svom delu Proglašenje Dušanovog zakonika predstavio i Palmana Brahta u špaliru kod kapije kako drži šlem sa rogovima.
Garda Dušanova
Dušan je bio veoma visok čovek za svoje vreme. Neobično snažan i ogroman, ali i dinamičan, savremenici su se divili njegovim sposobnostima. Analizom njegovih posmrtnih ostataka je utvrđeno da je car Dušan mogao biti visok oko 215 centimetara.
Garda Silnog je bila elitna vojska i glavna udarna igla srpskog cara. Uglavnom su u pitanju bili teški oklopni konjanici. Uslov za ulazak u gardu je bio da svaki vitez mora imati najmanje dva metara visine. Standardi su bili previsoki, pa je Dušan odlučio da traži po Evropi i uspeo je da sastavi stotinak vitezova.
Foto: Facebook.com/Istorija Srba
Samo je barjaktar, Šveđanin, bio viši od cara, a barjak koji je nosio i koji se čuva u Hilandaru je bio težak 40 kilograma, nosio ga je u jednoj ruci, dok je u drugoj držao mač.
Izbila je pobuna na teritoriji današnje Albanije i car Dušan je poveo svoju gardu kako bi je ugušio. Za samo 28 dana je uspešno uništen otpor pobunjenika.
Godine 1355. su u Srbiju došli poslanici pape, prevođeni biskupom Petrom Tomom sa nimalo lakim zadatkom - preveravanje Srbije. Dušan je bio protiv toga, zabranio je svima u svojoj vojsci da prisustvuju misi koju je biskup održao, zapretivši da će oslepeti svakoga ko prekrši naredbu.
Palman i čitava najamnička vojska je odlučila da ne posluša cara. Govorio je da je njemu važnija vera od službe caru, a Dušan ga ipak nije oslepeo. Kasnije iste godine, Dušan se upokojio.
Posle Dušana
Naslednik Silnog, Uroš Nejaki, odlučio je da prekine praksu sa najamničkom vojskom, pa je Palman otišao u službu Dušanove sestre Jelene. U njenoj službi je ostao, najverovatnije, do kraja života 1363. godine.
Autor: nportal.rs / redportal.rs
