Istraživači su analizirali DNK u dva autentifikovana pramena kose nemačkog kompozitora

U pramenovima kose Ludviga van Betovena pronađene su velike količine olova, arsena i žive. Visoki nivoi teških metala otkrivaju da je on možda imao trovanje olovom, što je verovatno doprinelo njegovoj gluvoći i drugim bolestima, otkriva nova studija.

Istraživači su analizirali DNK u dva autentifikovana pramena kose nemačkog kompozitora i otkrili da sadrže alarmantno visoke koncentracije olova, kao i visoke nivoe arsena i žive. Na primer, kako prenosi Live Science, jedan pramen je sadržao 380 mikrograma olova po gramu kose, dok je drugi imao 258 mikrograma po gramu kose. Njegova kosa je takođe sadržala 13 puta više od normalnog nivoa arsena i četiri puta više od tipičnog nivoa žive.

- Ovo su najveće vrednosti kose koje sam ikada video - rekao je za Njujork tajms koautor studije Pol Dženeto, patolog na klinici Mejo.

Visoki nivoi ovih toksičnih metala mogli bi delimično da objasne zašto je Betoven patio od brojnih bolesti - počeo je da gubi sluh u 20-im, bio je potpuno gluv u kasnim 40-im, imao je gastrointestinalne probleme i doživeo najmanje dve epizode žutice, simptoma bolesti jetre.

Dok su visoki nivoi olova povezani sa gastrointestinalnim problemima i problemima sa jetrom, kao i sa smanjenim sluhom, malo je verovatno da su nivoi bili dovoljno visoki da bi bili "jedini uzrok smrti" kompozitora, rekli su istraživači. Međutim, njegov visok nivo izloženosti olovu "možda je doprineo dokumentovanim tegobama koje su ga mučile većinu svog života".

Ranija studija Betovenove kose takođe je otkrila visok nivo olova, ali ovo istraživanje je kasnije opovrgnuto kada je otkriveno da su pramenovi pripadali ženi Aškenazi Jevrejki. Međutim, nedavno DNK ispitivanje proverenih pramenova njegove kose utvrdilo je da je Betoven, koji je rođen 1770. godine i živeo 56 godina, bio zaražen hepatitisom B i da je imao visok rizik od oboljenja jetre, što je možda doprinelo njegovoj smrti.

Postoji nekoliko mogućnosti šta je uzrokovalo Betovena da ima toliko zagađivača u svom sistemu. Jedna teorija uključuje njegovu sklonost ka vinu- često je pio i po flašu dnevno. U to vreme nije bilo neuobičajeno da proizvođači vina uključuju olovni acetat u svoje mešavine kao konzervans i zaslađivač. Tada su i staklene flaše sadržavale tragove olova. Kompozitor „Pete simfonije” jeo je i dosta ribe ulovljene u Dunavu, koja je bila poznata po tome što sadrži arsen i živu, preneo je Si-En-En.

- Verujemo da je ovo važan deo složene slagalice i da će omogućiti istoričarima, lekarima i naučnicima da bolje razumeju medicinsku istoriju velikog kompozitora - napisali su istraživači.

Autor: redportal.rs