Jerkov: Basara je jedini pisac koji se izborio da kaže apsolutno što god ga volja
U romanu Kontraendorfin, koji je upravo ovenčan Ninovom nagradom, Svetislav Basara se, izgleda, obrušio na Desanku Maksimović, pišu Novosti.rs.
Naime, Novosti navode odlomak iz romana, koji glasi:
Maksimović, dakle, Desanka koju je naš pokojni drug, Kangrga, poetički besprekorno nazvao Megaplačipi..a, a koju je u njenoj osamdeset šestoj zarez nešto godini na njeno pravo mesto u pravoj (zasada nenapisanoj) Istoriji srpske književnosti i srpskog slikarstva XIX, XX i XXI veka - mom životnom spisu koji ću napisati posle smrti, s one strane groba, u pravo vreme i na pravom mestu - postavio, kao pesnik osrednji, ali otrovno duhoviti, Nenadić, javno je upitavši pred masom okupljenom oko stolova sa pečenjem na nekom književnom festivalu, je li, baba, je l' bi se ti j...la u d..e? Maksimovićka je Nenadiću - svedoče očevici - vidno polaskana, sve se zagonetno i dvosmisleno osmehujući, kao iz puške odgovorila, citiram - ju, ju, Milane zaboga ne - i time stekla privilegiju da joj u Valjevu za života, pod njenim pokroviteljstvom bude podignut spomenik u prirodnoj veličini, rad N. N. kamenoresca, ali Popoviću (Ljubomiru, r. 1934. +2017) sve da sto put zaredom umre, sve da Peta republika Popoviću podigne spomenik na vrhu Trijumfalne kapije - Valjevo nikada neće podići spomenik - i to na Popovićevu sreću - jer u Srbiji, a naročito u Valjevu, spomenik možeš dobiti samo ako te javno obese (Stevan Filipović) ili ako izjaviš - a da te niko ne proveri na detektoru laži, a trebalo bi - da se ne j...š u d..e (Desanka Maksimović).
Pomenuti "osrednji" pesnik Milan Nenadić, koji je pre 3 godine dobio upravo Nagradu Desanka Maksimović, bio je zaprepašćen kada je čuo na koji način ga je Basara uveo u roman, pišu Novosti. Nije, međutim, želeo da se upušta u polemiku, ali je demantovao da se onaj razgovor sa Desankom bilo kada dogodio.
Foto: serbia.com/serbia.com
SLIKA: Desanka Maksimović
JERKOV: PRAVO NA PROVOKACIJU
Aleksandar Jerkov, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, za Novosti je izjavio:
Dobar pisac, a Basara ne samo što je dobar pisac nego je izuzetno provokativan, ima pravo na sve - ako napiše odličnu knjigu. Ali ako knjiga koju je napisao ne valja, onda nema pravo ni na šta. Kontraendorfin, nažalost, još nisam pročitao, ali sudeći po feljtonu ili kolumni koju Basara vodi, lako je zaključiti da u njoj mora biti svega i svačega, kao što je bilo ranije o Vuku, Ćosiću i drugim piscima iz srpske književnosti. Otuda mislim da na Basaru treba gledati ovako - on je jedini pisac koji se izborio da kaže apsolutno što god ga volja.
PISMO ZADUŽBINI DESANKA MAKSIMOVIĆ
Članovima Upravnog odbora Zadužbine Desanka Maksimović Novosti su uputile pismo sa pitanjima: Kako ocenjuju način na koji Basara piše o Desanki Maksimović i dekonstruiše nacionalne mitove? Mogu li se opravdati vulgarnost i prostota u književnom delu? Postoji li granica koja ne bi smela da se pređe kada je reč o nacionalnoj veličini kakva je Desanka?
Predsednica UO Dr Zorana Opačić pismo je prosledila svim čalnovima.
Dr Svetlana Šeatović, upravnica Zadužbine Desanka Maksimović, rekla je:
Svaki književni postupak, pa i najoštrija ironija i parodija, imaju mesto u savremenoj književnosti. Ipak, postoji granica pristojnosti i humanističkih načela o kojima bi trebalo da misli svaki autor. Kao što je rekao Ivo Andrić: "Jer pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu ako na jedan ili drugi način ne služe čoveku i čovečnosti."
MIHAILOVIĆ: SASTOJAK SATIRIČNE MATRICE
Dejan Mihailović, urednik u Laguni, povodom ovoga je izjavio:
Kao i u ranijim svojim romanima, uvek kritično, Basara se osvrće na nepravde i apsurde naše kulturne politike uopšte. Tako će se, pišući o postavljanju spomen-ploče Milovanu Đilasu i đavolijade koju doživljava njegov junak Stojković sa Đilasovom rezidencijom, setiti zanemarenog pesnika Novice Tadića, a povodom podizanja spomenika Desanki Maksimović spomenuće da naš veliki, svetski slikar Ljuba Popović, za razliku od Desanke, nije dobio spomenik u rodnom Valjevu. To je kontekst prepričan u vanknjiževnom diskursu. Verovatno će se naći oni koji će u toj doista skarednoj anegdoti o Desanki Maksimović videti napad na njeno delo i ličnost, ali načelno se ne može optuživati pisac za nešto što u njegovom romanu govori njegov junak, makar on bio i piščev alter-ego. Na pristojan ili nepristojan način, kako god da se protumači, ovaj pisac uporno izvlači iz svetačkog rama mnoge srpske veličine, od pisaca i slikara do političara i sveštenika, i iznosi mnoge etički kudikamo skarednije pojave kojih bi trebalo da se stidimo, pa smatram da su ovakve epizode u njegovom poetičkom ključu sastojak Basarine satirične matrice.
Foto: Printscreen YouTube / Radiovizija/Aleksa Gajić
Autor: D. Bogutović / redportal.rs
