Otvorena izložba AKTIVITET: 100 GODINA NADREALIZMA u Muzeju savremene umetnosti 🖼️

Izložba otvorena do 25. februara 2025. godine ☝🏻

Velika izložba Aktivitet: 100 godina nadrealizma, kojom se obeležava stogodišnjica nadrealizma u Srbiji i svetu, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 19.oktobra i trajaće do 25. februara 2025. godine. Ova izložba deo je šireg istoimenog projektau kome uz MSU učestvuju Muzej primenjene umetnosti i Institut za književnost i umetnost,a održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.

Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na otvaranju je rekla:

“Izložbom Aktivitet: 100 godina nadrealizma koja je danas pred vama, želeli smo da repozicionirimo nadrealizam ne kao kanonski, monolitni pokret sa zvaničnom grupom i jednim vođom, već kao nešto dinamično, što je omogućilo umetnicima u našoj sredini da zamisle poziciju izvan svoje umetničke, kulturne, društvene ili političke situacije. Isticanjem termina Aktivitet, izložba teži da ponudi našim posetiocima svežu, kritičku viziju, kao i da postavi kurs ka sveobuhvatnijem razumevanju trajnog značaja pokreta koji u vizuelnim umetnostima ali i mnogim drugim umetničkim praksama danas ima svojh savremenih odjeka.

Foto: Bojana Janjić

Aleksandra Mirčić, jedna od kustoskinja izložbe, u svom uvodnom obraćanju je istakla:

“Bilo je zanimljivo i nadrealistički raditi ovakvu izložbu. Nadrealisti su nam napravili komplikovan posao, i zato smo pre izložbe ponavljali pitanje – kako izlagati nadrealizam. Na izložbi smo radili pune dve godine sa našim kolegama iz drugih institucija i sa saradnicima, na čelu sa Sanjom Bahun koja nas je vodila kroz ovo nadrealističko putovanje. Od samog početka smo pokušali da i kroz naš rad, a i kroz samu izložbu, dosegnemo način rada nadrealista – kako su oni između sebe komunicirali, stvarali, i formirali sve što možemo videti na izložbi.

Foto: Bojana Janjić

Autorka koncepta i idejnog rešenja izložbe, prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, prisutnima se obratila rečima:

Sada, kada ulazite u ovu izložbu, zamolila bih vas da joj priđete aktivno. Da joj priđete kao to što jeste – aktivitet. Da se angažujete, dođete do umetničkog dela i ako vas zaziva na interakciju, dodajte, radite, sarađujte, stvarajte to umetničko delo s nama. Ovaj poziv se naročito odnosi na one koji možda nisu obično eksponirani umetnosti. Koji možda još ne znaju umetnost i nisu otkrilinadrealizam. Proširite glas, i dovedite one koji bi inače rekli – ma šta ću ja tamo. Posebno se angažujte kao naši kostvaraoci na ovoj izložbi, kako bismo proširili glas do onih koji su marginalizovani u društvu. Želimo da ih sve pozovemo i uvedemo u aktivitet.

Uz Sanju Bahun, kustoskinje izložbe iz Muzeja savremene umetnosti su Aleksandra Mirčić,Una Popović i Žaklina Ratković.

Izložba Aktivitet: 100 godina nadrealizma obeležava stogodišnjicu nadrealizma u Srbiji isvetu - sto godina od Prvog manifesta nadrealizma André Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924. Izložba predstavlja našoj i međunarodnoj javnosti bogatstvo produkcije našeg nadrealizma i njegovu simultanu aktivnost i saodnošenje sa drugim globalnim nadrealizmima, te njegov značaj za regionalnudvadesetovekovnu i savremenu umetnost i relevantnost za nove publike.

Izložba takođe ima cilj da predstavi, na najkompletniji način do sada, skoro celu produkciju nadrealističkog kruga u različitim medijima, te odabranih dela iz tzv. “dugog života nadrealizma” (dela stvaraoca beogradskog nadrealističkog kruga nastala nakon perioda kolektivne akcije ili dela umetnika koja su nastala pod jakim uticajem ili u saodnošenju sa nadrealizmom) i mali broj, strogo izabranih, savremenih odgovore na našu nadrealističku produkciju.

Foto: Bojana Janjić

Konceptualni okvir izložbe predstavlja ideja aktiviteta, koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini. Ovaj koncept, kojoj su našinadrealisti posvetili mnoge stranice i dela u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, podrazumeva tri odrednice. Prva je da su umetnička dela aktiviteti koji nastaju krozinterakciju nesvesnog i realnosti, te da umetnička dela žive isključivo kroz aktivnu interakciju između umetničkog objekta, njegovog stvaraoca i njegovog primaoca; stoga sama dela inačin njihovog predstavljanja publici moraju biti orijentisani ka interakciji. Druga odrednicaje da je ta kreativna interakcija uvek transformativna, te da su periodične nove aktivacije umetničkih dela neophodne za svako društvo i svet u celini, a kustosi moraju inovirati ipronalaziti metode interakcije koji odgovaraju novim publikama. Konačno, treća odrednica podrazumeva da stvaraoci i primaoci umetničkih dela trebaju da dolaze iz najšireg društvenog preseka i da društvo ima posebnu odgovornost da uključi u aktiviranje umetničkih dela one koji su ređe eksponirani umetnosti, kao što su deca, seniori, osobe sa invaliditetom.

Aktiviteti koje su naši nadrealisti upražnjavali, i čija međunarodna vidljivost ubrzano raste, sadrže individualne i grupne prakse u veoma širokom opsegu medija, umetničkih formi i tipova diskursa: slike, kolaži, objekti dobiveni metodom paranoiačke simulacije, instalacije, grupne proklamacije i participativne društvene akcije, intervencije, fotografije i fotogrami, filozofski traktati i dečija književnost, multimedijalne pesme-slike, antiromani, fanzini,časopisi, ankete, cadavre exquis, polemike i mnogi drugi iskazi i objekti.

Muzej savremene umetnosti ima najopsežniju kolekciju dela naših nadrealista i dokumentacije njihovih aktivnosti u različitim formama i medijima, i predstavlja regionalni centar za dokumentaciju i naučni rad na ovu temu. Predstavljanje ovog korpusa će bitiznačajno obogaćeno kroz saradnju i razmenu sa Muzejom primenjene umetnosti gde se nalazi najveći deo fotografskog legata naših nadrealista i gde će simultano biti otvorena izložba pod istim krovnim konceptom. S obzirom na multimedijalnu prirodu i posebno blisko saodnošenje pisane reči i vizuelnog artefakata u produkciji naših nadrealista, Institut za književnost i umetnost je prirodni saradnik na projektu, koji će voditi elemente reprinta inaučnog skupa, pod istim krovnim konceptom.

Foto: Bojana Janjić

Tematske celine izložbe u MSU su: Uvodna sekcija i Estetika publicistike; Nadstvarnost: nesvesno i javno; San i snevanje; Igra; Pedagogija nadrealizma; Poetika multimedije: tekst, slika, zvuk i pokret nadrealizma; Kinoimaginacija; Zidovi; Revolucija, dekolonizacija, pokretne svrstanih; La vie mobile: putovanja, međunarodna saradnja i razmena, prevođenje nadrealizma; Kako izlagati nadrealizam.

Umetnici i kolektivi čija će dela biti izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, SolomonMoni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso , Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller , Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić,Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda@org,Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.

Međunarodni Savet izložbe čine prof. emer. dr Dawn Adès CBE, FBA, Royal Academy of Arts, University of Essex, UK; dr Biljana Andonovska, Institut za književnost i umetnost, Beograd(voditeljica programa u IKUM); dr Aleksandar Bošković, Columbia University, USA; prof. dr Dragan Bošković, Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu; prof. emer. Ješa Denegri; dr Saša Ilić, Narodna biblioteka Srbije; prof. emer. Aleksandar Kostić, SANU (Upravnik Audiovizuelnog Arhiva i Centra za digitalizaciju SANU); prof. dr Pavle Levi, Stanford University, USA; Prof. Dr Jelena Novaković, Filološki fakultet, Univerzitet uBeogradu; Zoran Pantelić, Centar za nove medije kuda.org; MA Jelena Perać, Muzejprimenjene umetnosti, Beograd (voditeljica programa u MPU); dr Dubravka Sekulić, Royal College of Art, UK; dr Jelena Stojković, Oxford Brookes University, UK; dr Dejan Sretenović, nezavisni kustos; prof. emer. dr Irina Subotić; prof. emer. dr Milanka Todić, Fakultet primenjene umetnosti, Univerzitet u Beogradu; prof. dr Krzysztof Fijalkowski, Norwich University of the Arts, UK; prof. dr Jasmina Čubrilo, Filozofski fakultet, Univerzitet uBeogradu.