Milovan Glišić je bio srpski pisac rođen na Božić 1847. u selu Gradac u blizini Valjeva. U trenutku kad je mali Milovan trebao da pođe u školu u njegovom selu nije postojala škola pa su ga roditelji podučavali kod kuće.
Po dolasku u Beograd upisuje nižu Beogradsku školu. Tokom školovanja u Beogradu njegov materijalni položaj bio je veoma loš, a dodatno se pogoršao kad mu je preminuo otac. Nedugo zatim upisuje Veliku školu gde izučava filozofiju.
Po završetku školovanja bio je urednik Novina Serbskih. Milovan se oženio ćerkom bogatog trgovca Nikole Stefanovića, ali je taj brak posle samo nekoliko godina razveden. Glišić je sem što je bio urednik Novina Serbskih bio i dugogodišnji dramaturg Narodnog pozorišta, a jedno vreme i pomoćnik upravnika Narodne biblioteke.
Napisao je nekoliko pozorišnih komada Dva cvancika i Podvala i nekoliko satiričnih priča od kojih su najpoznatije: Glava šećera, Posle dvadeset godina i Prva brazda. Po njegovoj pripoveci Posle devedeset godina snimljen je film Leptirica iz 1973.
Glišić je prevodio ruske klasike, najvažniji prevodi sa ruskog: Mrtve duše i Taras Buljba Krajcerova sonata i Rat i mir, Oblomov . Sa francuskog je prevodio Šagrinska koža, Kolomba.
IZVOR: TW / RTS Trag - Zvanični kanal
Umro je u Dubrovniku 1. februara 1908. gde se lečio od tuberkuloze, a sahranjen je 6. februara 1908. Po istorijskim izvorima na dubrovačkom groblju se dogodila pljačka u decembru 1939, po izveštaju bio je otvaran i njegov grob.
Foto: cultofghoul.blogspot.com
Valjevo ima ulicu Milovana Glišića, i jedna osnovna škola njegovo ime, krajem 60-ih podignut mu je spomenik, a potom i spomen-dom koji je kasnije zapušten.
NINOVA NAGRADA: Bojkot pisaca i ove godine? 🧐
Ovako je Crnjanski govorio o Aleksi Šantiću 📚
Autor: redportal.rs
