Na sedamnaestom izdanju Kondenza - festivala savremenog plesa i performansa, u utorak 29. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju izvedena je predstava All that I left behind is here poljskog koreografa Romualda Krezela, koji živi i radi u Berlinu. U osnovi njegove predstave je fragmentacija društva kroz klasne podele. Osvrćući se na svoje prvo plesno iskustvo u životu: kurs za balske plesove jedini koji se nudi besplatno u njegovoj osnovnoj školi on se fokusira na različite aspekte klasnog pitanja u kontekstu izvođačkih umetnosti.
Istog dana, u plesnoj sali Kulturnog centra Magacin održana je radionica KOLAŽIRANJA. Radionica je zasnovana na konceptu kolažiranja, inspirisanom likovnom tehnikom, gde telo i prostor postaju platno za stvaranje plesne izvedbe. Radionicu su vodile Dora Pocedić i Linda Tarnovski, plesne umetnice iz Zagreba, sa bogatim iskustvom u zajedničkom radu i istraživanju kroz umetničku organizaciju CO-MMENT.
Foto: Luka Knežević Strika/Luka Knežević Strika
U sredu, 30. oktobra u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju, Bojana Robinson, koreografkinja i izvođačica iz Beograda koja živi i radi u Sloveniji, izvešće predstavu Mašina za koju je uradila koreografiju, a Dimitrije Kokanov tekst i dramaturgiju. Predstava je duet Bojane, koreografkinje i izvođačice, i aparata za disanje koji njena ćerka povremeno koristi. Iako je uređaj prisutan zbog zdravstvenog stanja deteta, autorka se bavi svojim odnosom prema tehnološkom uređaju, koji indirektno i direktno utiče na život autorke. Scenografiju i video rad uradio je Dorian Šilec Petek, muziku Manja Ristić, kostim Timotej Rosc.
Slogan sedamnaestog izdanja festivala koji organizuje Stanica Servis za savremeni ples je Znakovi (ne)sigurnosti. U slučaju opasnosti, okupimo se. U svetu gde opasnost postaje signal, ali i sredstvo za povlačenje, Kondenz bira da se okupimo, osnažimo prijateljstva i gradimo dugoročne saradnje koje festival neguje od samog početka.
Foto: Luka Knežević Strika/Luka Knežević Strika
Romuald Krezel boravio je u Beogradu 2022. godine u okviru rezidencijalnog programa Stanice Servisa za savremeni ples, a tom prilikom je započeo i rad na ovoj predstavi.
- Shvatio sam da je prvi plesni pokret koji sam izveo u životu zapravo bio ča-ča-ča, rumba i džajv, i tada se postavilo pitanje, da li mogu plesati ča-ča-ča kao savremeni performans? S obzirom da je sada to veoma neprivlačna plesna praksa, obeležena stigmom lošeg ukusa, užasne estetike, ali i kulturne aproprijacije i kolonijalizma. Kada sam počeo da čitam o istoriji balskih plesova u Poljskoj, shvatio sam da je mnogo ljudi koji se danas bave koreografijom prošlo kroz ovu praksu, a retko ko o tome govori - naveo je Krezel.
Foto: Luka Knežević Strika/Luka Knežević Strika
- Želeo sam da se vratim svom prvom plesnom iskustvu kao duh mog radničkog ja. Pitao sam se – ako je jedina dostupna plesna praksa koju sam imao kao dete bila balski ples – mogu li je vratiti u svoju trenutnu umetničku praksu, kao što to rade drugi umetnici sa baletom ili drugim tehnikama plesa kojima su imali pristup u detinjstvu? Da li to izaziva neka pitanja vezana za klasne razlike? Mogu li plesati post-pank ča-ča-ča i biti ponosan na to? - zapitao se poljski koreograf.
Foto: Luka Knežević Strika/Luka Knežević Strika
OSNIVAČ TIKTOKA NAJBOGATIJA osoba u Kini 💸
Autor: Redportal.rs
