Srpska narodna garda iz Kotora osnovana kao odgovor na nejednakost

Ondašnja uprava Mornarice nije uvidela nameru austrijskih vlasti da razjedini Bokelje.

Srpska narodna garda osnovana je 1862. u Kotoru kao srpski odgovor na razjedinjavanje udruženja Bokeljskih pomoraca.

Ondašnja uprava Mornarice nije uvidela nameru austrijskih vlasti da razjedini Bokelje, tačnije vlasti su imale nameru da razjedine i da je pretrvore u političko oruđe, tako što će mornarica učestvovati na katoličkim svečanostima.

Za najveću osudu je postupak kotorskog biskupa Marka Kalođere koji se pridružio austrijskoj politici i koji je zabranio pravoslavnim građanima da učestvuju u kotorskoj Mornarici.

Austrija je time mornaricu otuđila od pravoslavnih Bokelja koji se sa time nisu slagali. Pošto je tim činom sloga između pravoslavnih i katoličih Bokelja bila narušena, Srbi su odlučili da osnuju Srpsku narodnu gardu.

Pravoslavni Bokelji takođe su nosili istu živopisnu nošnju i staro oružje kao i članovi Mornarice. Mornarica učestvovala u crkvenoj procesiji Svetog Trifuna, a Srpska garda učestvovala je u crkvenoj svečanostii kod crkvi Svetog Nikole na Trojičindan.

Ova razjedinjenost trajala je veoma dugo, sve do Prvog svetskog rata. Odmah po ubistva austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 1914. Prvih dana rata Srpska garda je bila ukinuta, a Mornarica je nesmetano nastavila svoj rad do danas.